Delo

32 Д Е Л 0 близини и доће до ограде, шго беше између њиое и воћњака. Ту застаде и проматраше. Не би за дуго, а две-три њудске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише се на задња врата Манојлова дома. То беху момци ЛатиФОви. Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пишто.вима. Три ЛатиФОва момка заузеше врата. Мало за тим, појави се и четврти. Овај ношаше у рукама нешго дугачко, налик на ћускију. Кад стиже к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде ирегибати к земњи. Врата почеше пуцкарати. Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врњике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око. У који се мах врата извалише и треснуше о земњу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња. Жарко полети напред. Кад стиже до извањених врата, спази два зликовца оборена на земљу. Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште. — Побегоше ! — чу се глас. Два ЛатиФова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта. — У потеру! — повика Тоска и опали пишгољ за зликовцнма. Жарко у^е у кућу и чу писку. Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост. Он се наже и навири. Станица и Спасенија, ирибијени уз један угао, стајаху и центијаху од страха. Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветњену једнпм жишком. и повика: — Не бојте се ! .. Спасене сте ! Као да нх гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова. — Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена. — Не бојте, се добре душе ! рече кмет благо.