Delo

33 Н Е И М А Р И — Милост... милост! — процвилешв поново мати и кКи. — Ах ! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу. У том стиже Тоска. Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет. — Не бојте се ! — рече ага и пружи им руке. — Милост, ага, милост ! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета. Ага разумеде ово, и тешећи их рече : — Не бојте се !... Жарко вас је спасао од зликоваца. Он вам је први добротвор. Он вас је чувао и ода зла бранио. Он вам је сваку помоћ указивао. То рече Тоска, па им исприча све што је било. Мати и кћи једва се држаху на ногама. Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала. Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их постунно повратише и умирише. За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести. — Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати. Опасност вам велика ирети. Ми ћемо се постарати за добро ваше. — А куд знамо, честити ага ? — једва промуца старица. — У Веоград, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. одговори ага. У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино. Нека ужасна струја нројури му кроз цело тело. Он задрхта и брзо скрену иоглед у страну. Ага Тоска приђе н рече му : — Хоћеш ли ме послушати ? Жарко га збуњено погледа. — Да учиниш све како ти кажем ? — Хоћу — једва промуца кмет. — Добро .. Похитај што пре у Београд. — Што ћу тамо ? — Зове те Ћаја. — Што ? Дело XII 3