Delo

534 Д Е ,1 0 кретом кроз друштво мора се налазити нечије право; најобнчнија материјална тековина иде на штету ближњега, и кад једноме осване другоме мора омркнути. Ваљало би бити Диоген или убоги Лазар, па да би се могло живети без штете по своје ближње. Ко има данас оволнко силе. да себе моралише, да избацн и иоследњу скривену клицу праотачког греха, који иије оиако наивап као библискн Адамов грех? II нека би се веровало да је живот ништавна ствар, има нешто горе од губнтка његова за л>уде племеиите, а то је презирање и подсмех оних за које се жртва подноси. Борити се за добро човечапства, то је кад-кад што и миловатн вука. Данас се у много варијација понављају познатн узвнцн незахвалпе светине: „Распни га, распни,“ али тешко да има тако племенита срца, да бар једном нонови знамените речи: „Опрости нм, Господе, јер не зпају шта раде!...“ * И тако остаје једно питање увек отворено: ко ће дати данашњим људима моћ, да остваре и испуне велике моралне заповестн што их Толстој износн? Неће ли то бити Бог? Али ево неколико хиљада година, како творац света без срдње и протеста носматра сва зла што тако даве људе, створење ио лику божјем. Бог дакле пеће. А људи? Толстој пада у реББо ргшс1р1, кад поетавља као услов морални преображај, да сви људи треба да буду морални. Нитање: како? остаје ипак не само нерешено него и недодирнуго. Да је Толстој покушао да га реши. његове мисли биле би можда мање звучне, али ближе истнни. Треба лн за то одбацивати учења ове врсте? Извесно не. Пре свега хвала Толсгоју на добрпм жељама, још више на поштеним лекцнјама очитаним сувремеиом друштву, на немилосрдном разголићењу друштвепих тела. Уз то и социологија има своју алхемију и своју астрологију, и могуће је да и погрешан правац доведе до извесних интересних открнћа. Лер доктрипари социолози губе се по кад кад у ситпицама, а улога покретача друштвеног напретка остаје у рукама дилетаната. II зар ннје истина да су многа научна открића често дело непосвећеннх лајика? Лош пешто. Толстој није нримпо учење Христово у целннн. Он није могао, а да у ту аптичку атмосФеру не унесе нешто модерног духа. Дискутујући п тумачећи идеје хршнћанске, с њих се скида светост и неирикосновеност; изнесене на јаван претрес, оне престају бпти вера н постају фијософско мишљсње. II можда ннје пико више омаловажио ово учење, колико највеће њсгове присталице својим разноврспим и супротним тумачењима. У ту су погрешку падали и највећи духови: св. Августнн, Тома Аквински, Лутер н др. Њу ето није пн Толстој избегао. Да завршимо. Мисли Толстојеве то су сањања једног утонисте н мнстичара. Оне су често врло нејасне, кад кад са свим ногрешне, или су просте досетке, а н грубн софизми. Ннтање социјалио Толстој није нн млло унапредио својим метаФизичким разлагањима (стр. 26, 31, 33, 37, 43