Delo

СУ15РЕМЕНИ НЕМАЧКП УНИВЕРСНТЕТП Г)15 могло употребити при германизацнји пољских области. Сама га помоћ ннје бог зна колпка; у највише прилика износп сто марака за семестар, рех^о достиже до -500—800 марака. Највпше се служе том помоћи сгу денти богословекога Факултета, најмање — студеити правнога. - Не сме се пропустптити, кад се говори о животу н о прилнкама за жцвот.шемачких ђака, а не поклонитп пажље чисго немачкој ђачкој установи. која је од тако големога утпцаја била прн ствараљу типа сувременога „бурша“ — студентским кориорацијама. За сада на немачкнм университетима имају трп врсте корпорација: најстарије су „Согрз" нли 1>СапбзшаппзсћаЛеп■ — т. зв. „земљаштва", другн су тип „Вигвсћепзсћ&Јгеп“ — удружења буршевска; трећп пак тип јесу „Хришћанска удружења* под опћим насловом „Л\гт§оИ'“. Почетком овог века само су била земљаштва Њихов устав — т. зв. „Соттепг“ — обнчнојебио тајна, премда су те корпорације јавно дејствовале п ннсу никад биле гоњене: нначе бн, да је познат, он био св?дочанство о грубости, ограничености н низинп задатака и идеала тих друштава. Поглавита се нажња обраћала иа спо.вашностшашеге сГегге, чланова „земљаштва“: као заслуга п врлина сматрало се презирање свега што није обухваћено „Соттепг“-ом, па п насртљнвост. дрскост и презирање свега другога. Само су чланови „земљаштава* бнлн сматрани као пуноправни студенги, остали, који нпсу ступали у такве дружине, нитн хтели признавати тираније њихових устава, бнлн су без икаквих права, њнх су смелн, не бојећи се казне, вређати речју и делом. Чланови „ПапбзтаппзсћаЛ“-а ималн су првенство према осталим студентпма увек и на сваком месту. Тако су те дружине приграбиле ираво да репрезентују свеколикп ђачкп ред. У чланова тих дружина разви се болестан и управо наопак појам о части под утпцајем ограничености умпог зренпка, и детпљске уображености, а томе је пшло на руку ропско клањање унижених и огранпченпх грађана—Фплпстара из доброг старог времена. Ту и лежи пзвор оној лудачкој склоности према двобојпма. Од 350 студената у Јенн у 1815. г. свакога су дана „делнли мегдане“ по 35-орица, недељно до 147 људи. У Халама већина је дуела бивала због неког камена којн се звао „ћгеИег 81еш“, а бно у тротоару једне од главних улица. Тај је камен бпо тако узан, да се ппсу могла размимоићи два човека на њему, а да се не сударе. Сићи с тротоара, значило је увреду части, бити ударен — нсто тако. Да би се смањпо број дуела, опћпна нареди да се тај злокобнн камен уклони. II реч „зоп(1ег1заг“ могла је дати повода дуелу а већ као највећа „УегћаПпјипе“ сматра се пзраз „Јотшпег Јип§е“. ^ нгрн је пак бнла за осуду само „велика превара“, н поред тога цепидлачког држања наспрам рош( 4’ ћоппеиг. Главне црте тпх старих „земљаштава“ беху гадно пнјанчење, банчење и најодвратипје понашање према млађим друговнма (т. зв. ,пеналнзам“). Кад се у првој половини XIX в. нробудило ц развило самостално друшгвено мншљење („јавно мњење“), а у каким су нрилпкама биле те дружпне, разуме се, да нпсу могле одговорпти новим захтевима друштва, а ни саме омладине школске; а што су