Delo

'>16 Л Е Л 0 се те дружине, мало иначе снмпатнчне, одржале и до данас, томе је крипо оно велико понгговање свих уопће укорењених традпција, властито немачкој народности. Ни за жнвот университета нису остали без иоследица немачки ратови за ослобођење, који у Германији пробудшне, заједно с народном свести, п умне п моралне силе у земљи. Враћајућн се у университете младићи, ко.јп су се с чашћу и славом борили за личну слободу и слободу своје отаџбине, уносили су у школу узвишеније појмове о човечанскнм и грађанскпм идеалима. Младиће, чији се погледи раширише искуством нз жнвота и ратним невољама, већ ннје задовољавао неваљалп н ниски тон „земљаиггава“. Тако дакле 18. јуна 1816. г., у дан битке код Ве11е а1Иапсе“, бн у Јени основан нов тии ђачког друштва, т. званог ,ВигзсћепзсћаЛ“, годпну дана доцније скупили су се у замку Вартбургу иредставнпци готово свих университета немачких и за време нсторискога „ЛУагЧћиг^ез^-а, би установљен пангермански „ВигасћепзсћаЛ". Мете и задаци, што нх је себи одредило ново друштво, беху не може бити пдеалнији, моралнијп п патриотичнији. $ II устава те дружине доста јасно о томе говори, и за разлнку од „Сотшеп1“-а он је био предан јавности. „У основи су опћем немачком буршевском друштву како велн онај §: а) заједница, слобода и једнакост свнх буршева; б) развијање у хришћанском н немачком духу свих душевпих и телесних подобностн, отаџбпни на корист.“ Проповедајући толерапцију према другим ђачким и друштвеним елементима, „буршеншаФт“ је увео међу својим члановима доста строгу моралну дисциплину. Азардне пгре и похођење јавиих домова билн су забрањени. ограннчена примена дуела, која је дошла до недостојне пгре с л.удским жпвотом. Док је у Јени 1815. „делпла мегдан“, сваког дана, десетина свих студената, 1816. г. студентеки је суд допустио само 11 двобоја па 750 људи. Политика, истина, није спадала у круг буршевских интереса, али би мучно бпло замислити, да млади интелигентнн људн, којп су самп крв пролевали за ослобођење и за ирепорођај своје отаџбине, остапу хладнн ирема ономе, што је покретало све друштвенс редове, а у врсме политичкога врења и оићег полета националних спла. Гуршевска је дружина ирви пут пзпшла с политнчким погледима на вндпк па Вартбуршкој свечаностн, где је група етудепата свечано спалила риу књиг;|, које младнм инквпзиторпма не изглсдаху довољно патрпотнчш* и слободоумпс. Још јс вцше изазвало пезадовољства у немачком друштву против буршева убиство немачког књпжевпнка Коцебу-а, 1816. год., које јс пзвршио бурш Санд. Коцебу, ко.јн је емигровао у Руспју н после разних догађаја, као рускп чиновник, који је достављао цару руском о немачком јавном мњсњу и кретању књижевности, вратио се у Немачку. (с нлатом од 15.000 руба.ва). код буршева је био обележен као шпијун руски и пепријатељ либералпих тежања. II ако је истрага посведочила, да Вигс8сћ<‘пзсћаО није умешан у ово дело, које јс извршио егзалтирани и Фапатични Санд. влада је одлучнла 1816. да се укнну сви буршеншаФТИ.