Delo

СУКРЕМЕ1Ш НЕМЛЧКИ УНИВЕРСИТЕТИ I 51 1 <1ко крнтковидн полигнксХ оноги дооа, која со нпјо могла узвиснтп нл 1, схватањем ^ржаве као полициске установе, није могла увидети, од колико бик«лрћсти за Немачку могле бити ове ђачке дружине. Ненрестана гоњоња џ насртања потиснула су ова друштва с правог пута, — јавннх п племенитих задатака — на врло клизав пут агитације против владе, те се_^гкуун могло доћи до тако жалосних ресултата, као што .је познаги „франкфуртски атен гаг* 1835. год. П ако су неки члановп ВчгзсћепзсћаГг-а суделовали у овом ФранкФурском покушају да силом промене друштвено односе, нису главни кривпн ђаци, колико други друшгвени слојеви, а п Пољаци, којн су се у оно време врзли по Јевропи. Алн је сав терет одговорности нао на „буршеншаФте*. Не само да су учесници завере, него н многи другн, која нису ни сањали о политпчком остварпвању својих замисли, бнли осуђени на тешку дугогодишњу робију. Међу овпма је бно и немачки хумориста — песник Ф. Рајтер, којн вели да просто ннс\ ништа урадпли ? („ТЈп лсаТ ћасМеп те Јепи баћи ? Шскз, »ог игсћз!*) само смо на својим скуповнма и насамо говорили о том, што се јавно говори на улпцп: о слободн н о уједпњењу Немачке. Да би могли^алиги били смо одвећ нејаки, да бисмо што писали — врло глупи: за то смо ми, по снојој немачкој навицп, само којешта говорили*. Сада буршевске дружине имају доста слободе и службено прпзнање од стране владе. Алп су с времепом и због непрекидпе борбе пзгубиле доста од својпх идоалних тежања и у многом наликују на сво.ју старпју браћу, „земљаштва-. премда се разлпкују слободоумним п шпроким погледима од уског сеиаратизма аристократских „ НапбзтаппзсћаИ-а “. Трећи тип немачких ђачких друштава чине г. зв. „хрпшћанска друштва“ или „ЛУт§о1Г“ (пме им узето из немачке митологије, а значи („храм (дом) прпјатељства-). Њихови су чланови искључиво богословн. Нме п чланови јасно им одређују правац. Онп одбацују дуел п жпве мнрно и повучено, због чега пм друге корпорацпје приговарају, како не иију немачко народно пиће — ииво, већ млеко! Ова су се друштва развила у 30-пм годинама овога века. Поред описаних тнпова ђачких корпорација, још у немачкпм уннверситетима има много другпх друштава, разних тежања. више мање партнкуларннх. Влада и университетске властп не стају на пут образовању њихову. За то мн можемо у сваком универснтету наћн, поред правих научннх друштава, још и гимиаетичка. музнкална друштва, касе за остварнвање разних лрактичних цнљева и т. д. Потребно је бнло оволико .задржати се на опису жпвота п ирошлости ђачких удружења, јер је тај врло знатан чинплац у академнскоме животу задобио особито моћно значење у Немачкој. Непотиун је овај нацрт, јер још није обрађАна грађа снстематски и врло интересна ооласт културно-исторпска о значају буршевских удружења ђачких и њнхова утнцања па јавно мишљење у Немачкојј још чека свога иснитпваоца н историка.