Delo

.48 Д Е Л 0 Против ђачких дружпна чули су се и чу.ју се многи гласови не само у немачком педагошком свету, пего и у иностранству. Вели се, да корнорације сужују и ограничавају умнн видик младића, што у њих досневају; да оне својом строгом дисцнплином и т. зв. „пенализмом" иросто нагрде човева и спречавају самостални развигак индивидуалности; да оне (нарочито нак земљаштва) гаје, на нггету унутрашњим одликама човековим, сувпшну увереност у се и тежњу за сјајем у снољашњем обличју удружења, док разним другнм занимањима п дечјим забавама одвлаче студенте од озбиљна рада. Све је то истннито, или само јеАним делом истинито; али у хатар правди треба рећп, да та друштва нмају поред. недостатака и сво.јнх добрнх страна. 0 гом. да су корпорацпјс корнсне. несумњпво сведочи онај морадни надзор, којп оне врше над својим члановпма. Кад строгост етике и у одраслнх људи у велико стојидо надзора средине друштвене, у којој су, и кад је н за њпх опасно уклањати се од погледа те среднне, онда ће то куд и камо опаснпје бити за младе људс. У највише прилика младић, одлазећн од родитељске куће, и стунајући у унпверситет, задобива потпуну п неограничсну слободу. Ну стеденат — члан корпорације зна, да има у својим друговнма најстроже судије, и тако се учи, да сваки свој корак мери, да ли не ће бацптп сенку на част његове дружпне, ценп сваку своју реч, да ли не ће кога увредити, и не ће ли морати за то одговарати. Сгуденаг — кориоратит не сме ићи одриан п прљав, пе сме иоходити ппвнице, у којима се скупља прост свет п друштвони талог, шггн братимптн се са сваким; у нрениркама п свађама ие сме се ружити простачким псовкама, не може равнодушно подноситп увреду, нанесену њему пли његову чину. Свуда п па сваком месту ваља му иматн на уму част своје корпорације н евоју;. н корпорацнје га уче да је уме ценити. У овом погледу сами Немци нису у стању оценити свих благодети од утицаја корпорација. Треба вндетп и оне жалосне појаве иа неким немачким университетима међу ученицима, где пема корпорација, где влада та, за многе кобна, слобода н неиажња у ностунцима, па да се истом оцени спаситељска морална моћ кориорација и духа уредности, шго га оне уливају у душу младнм. људима. Друга јс заелуга корпорација, што се иреко њих одржава свеза између друштва н уннверснгета. Многи хоће да објасне саучешће, с којим немачко друштво иратн упиверсптетски живот, на тај начин, што је већина уппверснгета у омањим варошима, гако да университети ЈЈзбог тога чнне центар не баш тако 'ншроког круга друшгвених ингереса грађанских. То је донекле онравдано, али је важна п ова околиост, што, п по евршетку уннверситетских студија, некадашњн студеити остају чланови корпорација, п иосле тога кад- ступе у грађанскп живот, кад дакле постану т. зв. РћШ^ег-н, с^ојећи п даље у лабавијој илн тешњој свези са својом н1та шаОт. Шго се тиче политнчких застрањивања буршевских (дружина опа им се не смеју толико у грех уписиватн, јер јс то било онда, када