Delo

I Е .1 0 На врло плодпо земљиште наишдо је лане и прекдане испитпвање аеКина и њихових животиња. У Иарнзу ИЗДаје Маг1:е1 нов часопис под насдовом г8ре1ипса“; у Трсту бавп се истриским пећинама кдуб „ТоипзН ТпезНшЛ којп своја испигивања штампа у листу Л1 Тоипа1а“. Ма да су оба друштва иа првом месту са спортовским задатком, ипак су за обедодавање науке много допринеди, осооито брижљнво скупљепим збиркама. За спстематску дитературу помнње се дедо: ОПо Натапп Еигора;)8сће НШепјаипа. Овде .је издожеп прегдед садашњпх пећннских животнња с нарочитпм обзпром на Крањску. Највећи део заузимају дијагнозе, ади се говори н о чудним органнма сдепих пећинара. Књнга има 150 слика. У Амерпцп је скоро пропађеп нов аећински кичмењак из кдасе амФибнја. До сад се знадо само за слепог крањског протеуса. Новог му је садруга Турћ1ото1§е Ка1ћћип1 . нашао у подземним водама у Тексасу 81ете#ег. Жнвотињи су закржљаде очи, ноге су му танке а врдо дугачке, да не може њима да ходи, ади их згодно употребљава за иипање. Као и протеус тако н он за време цела живота задржава гранате шкрге поред пдућа, на се за то н увршћује V нерепибранхнјате. Од снстематских радова о дептировима на гласу је Ротшиддово дедо: ЕоТбсММ, А Кеи1бГоп о{ Иге РарИгов о{' 1ће ЕабГегп Нетгбрћеге, ехс1. о( А/гг/са.') На основу својпх богатих збирака оп је тачно раздвојио синонимију и бибдиограФију. Тако исто значајно је дедо од М. 81апд,{ибб, Наш1ћисћ бег ракеагкКзсћеп СтгозвсћшеНегНп^е, од кога је изишдо друго нздање, с брнжљивом спстематиком и ваљаном поуком за скупљање животиња, њнхове неге и бастардовање. Варијететн су поређани на одличпих 8 табада пз радионицс Вернера и Винтера. Скупљачи су хименопгера добили од Ј)а11а Тогге поред ведиког каталога м десету самостадну свеску. Тако исто пзврстан је рад и Епебеб Вгепеп Еигораб, II ТћеИ, у ком говори само о содитсрним апидама.2) Сад да размотримо радове, који се више баве проучавањем животињскс грађе. Од ннжнх створова врло су интересне лијатомке, због своје депе струкгуре на каменптом оклопу. Ватегћогп издао је монограФнју с 10 табада, у којо.ј истражује грађу, дељење једара и кретање ових чудноватих пражпвотиња, које сс налазе свуда по барама, доквама, рекама итд. Ту се говорп о језгри дп.јатомне ћелије, као: о једру, центросому. хроматоФорима итд. Но нечем се види да се шема дељпвости једра у ће- • лијп у многомс раздикује од обичне нуклеусне дељпвости. Лаутерборну -«* није ношдо за руком да објасни кретање дијатомака, према чему н даље нзгледа највероватннје мпшљење МпИег-ово, да ти створови идазе истурањем плазматпчннх кракова. *) КотН. Хоо1. ТгЊд, V. 2. -) Вег1ш, Т'пес11ап(1ег.