Delo

НАУЧ11А ХРОННКЛ 5:13 Наука је много добила у истраживању паразитских МухозрагиГш, које ма како да су сићушне ипак су кадре смрт да нроузрокују. ТШокап‘) је фопратио љихово развиће у кожи, утроби, мозгу и мишнћнма код рнба п рака. Рибљи помор у понеким рекама и кугу рачју он приписује овпм микеосиорндијама. Изврсним сликама олакшао је разумевање речених боле^ги вао што су чнревп на рибљој кожи или у утробн, те се жнвотнња сва*разгуба. •Још је развиће јегуља тамна загонетка за нриродњаке за то се добродошлицом поздравља и сваки најмањи нрпложак овом нитању. Јегуља се плоди само у мору. Само икрашице (женке) жпве у слатким водама (рекама и језерима), па кад пролеће настуин, опе отпутују у море да се тамо с млечцима (мужјацима) састану. Оне у мору баце икру, и као што се мислн затрпају пх по читав метар у муљ, далеко од обале и у велнкнм дубинама. Из икре излежени јегуљчићи лети се врате у реке н језера. — Ио једној интересној нотици лекара др-а Лоренци у Хуру*) јегуља се и у Каумском језеру плоди. Пре 8 година последњипут јеспуштено много јегуљчића п према томе би садашње јегуље толико година морале нматн. Алп су нађени скоро и млади јегуљчићп од 47 сантиметара дужине, међу којима бејаше п један мужјак, због чега Лоренц мислп, да су се јегуље плодиле у слаткој водн. Ако бп се ова ствар потврдила, онда бисмо нмали чудноват Факат — потпуну измену путничког ннстинкта у ове рнбе. Ннтање, да лп рибе чују А. КгеШ3) одрпче. Рибе, но њему . ннтн могу чутн гласове у ваздуху, ко.ји су иронзведени нити оне којп бн били у водп изазвати. Оне су само кадре да приме звучне таласе као чулне учине. Као аперцепциони оргап не Фунгира тако звано „унутрашње ухо“ него спољна кожа. Врло је занпмљива раснрава Мах Ваег, АпаГоппе шн! Рћуз1о1о^1е <1ег АГшип^злсегкгеп^е ће1 Јеп У5§е1п.4) Он делп респпрационп апарат код птица на нрава нлућа и ваздушне кесе, које се увлаче у све делове телесне. па и између мишпћа и у шуиљнне коштане. Плућа су орган за искључпву размену гасова између крвп и спољне атмоеФере, па су за то испреплетана силеством крвиих каиилара, каква плућа нп приближно нису удешона код сисара. Само се тим може објаснитн енергично дисање у везн с високом телеспом температуром. Ваздушне кесе стоје у огвореној комуникацији с плућнма, али немају у себп крвннх судова, п служе само као органи за промену ваздуха. Беру је иошло за руком да докаже да се итице нри летењу брину само за иравац а да пропзвољно мншиће не нанрежу у плућнма ради дисања; него да се ог.а жпвотна радња врши аутоматнчно, јер се вазду’) Вч11. 8ос. Ггапсе Ве1&., Т. 26. -) ЈаћгезћепсМ Јег пагигГогзсћепЈеп ОезеПзсћаЦ ОгаићииЈепз, В<1. 39. 3) РИи^егз Агсћп- Гиг Рћуз1о1о§1е В6..61. *) 2е1ГзсћгЈГГ Гиг ШззепзсћаШ. 2оо1о§ре. ВЈ. 61, Ве1рг1^, Еп^ећиапи.