Delo

534 Д Е л о шпе кесе испод плућа час ударима крила нспразне а час напуне ваздухом (прц ширељу крила), тако да од летеља зависн уднсање п нздисање ваздуха. Тек је сад разумљнво, откуд птнце могу у внспнама од неколико хи.вада метара да но неколико часова брзо лете а да им проређенн ваздух не науди. У високпм ваздушнпм регионнма, где је врло незнатпа количпна кпсеоника, овако се потреба ппак надокнадн, што се ударима крпла аутоматскп неирестапо велнка количпна ваздуха протерује норед крвних капилара, гако псто брзо се испразнп пз плућа угљеп-дпокспд; а крв у исто в}>еме свакп час долазећи с кисеоником. у додир, прима га и засићава се. Птпце због овог аутоматичног летења прњ летењу не уморе се нп толико, колико ми кад брзо ходимо. Као додатак вредно је споменути резудтате н из овог сниса: ХадеГ Ј)ег ЈгсМбГтг аидепЂзег Тгеге.') Под светлосннм чулом разуме Нагел жнвотпњску моћ да па светлоспе надражаје реагирају. За ово осећање не требају очп, него само жнвцп, који се светдошћу могу надражити. Многе жпвотињс осећају сенку (хладовину), друге светлост; прве више реагирају иа наирасно заклоњавање од светлостп пего на саму светлост- Као органе светлосног чула Нагел обележава первне ћелије, које су па нр. распрострањене у кожп код пужева, црва, ам«мшксуса и т. д. Овнм с нервима додирнпм ћслнјама оскудева нигменат. Од животиња осегљивих на сенку експернменговао је Нагел с унијом и осгрицом. По неке је шкољке нашао да су осетљпве на сенку као и на светлост , внноградскп је пуж реагнрао н онда, још на светлост, кад му је нппке одсекао, тако да му је закључак изишао оиравдан, да је осећање светлостм незавнсно од очију н да му је седишге у кожи. Пспнтивање структуре код живе супстанцнје, протоплазме, као што се јавља у ћелнјама животпњског тсла, иостала је главна тема многих научпика. Помоћу нај јачих микросконских увелнчања надају се да ће моћи завирити у тајне ћеличине. ВтбсћИ-јевим пспптивањима [Њег (1аб РгоГорТазтаг) дошло се до уверења, да јс нротоплазма у ћелијп нзбраздала унутрашњост по изгледу медиог саћа не само у једноћеличних иего н многоћеличних организама. Овај су закључак већином научници призналн за једиоћелпчне организме, као ппФузорије и т.д., н самн увндевши да је протонлазма састављсна као пз сампх пгупљих коцака, алн таку сгруктуру не признају за многоћелнчне жнвотиње. У носледњмм годинама чнтав сс хаос изродмо; некн уверавају да плазма има кончасту структуру. други опет мрежасту. Ко се хоће о овим стварпма да орпјептира препоручује. му се чланак од 14. у. Ег1ап§ег.8) Овде ће наћп н тачан реФерат о ћелнчној супстанцпјн и њенпм. састојцима, као .једру, центрофому и т.д., на н дотичну литературу. 1) Јепа. 1890. 2; Цејрул^, 1892. 3} 2оо1од. Хеп1га11Ј1аЦ 1896. №. 7.