Delo

КРНТПКЛ II БПБДНОГРЛФИЈЛ 543 Дисац, који овако ради сноје ирво веће дело, тим самим сведочп да ће ^сам увмдети своје недостатке и сам себе псправнти п усавршпти. Пекн прМтраснп гласовп, што се чују из публике, још ће га впше везати за тај иесао, за којп има и дара п воље. -4 .-Лазарени еу најбоље дело међу свпма књнгама, које је српска лнтература добнла 1896. године. М. К. Драгутиновић Српски народ, црква и свештенство у турском царству од 1459.—1557. године. Историјска расматрања и белешке Миленка Вукићеви%а, проФесора. Београд, парна раднкална штампарија 1896. Цена 1 динар. Мала 8°, XII. 70. За похвалу је што се ппсац наведеног делца одао проучавању мало познатог доба пронглостп народа нашег. Ко год је покушавао бавити се тим поелом, прпзнаће да није лако нстраживати нову грађу за историју •српског народа у доба његове нотчињеностн Турцима; још тежеје наићи на таке податке, да се њима разјасни по која загонетна појава, јер је мало аутентнчних н јасних података за упознавање прошлости народа српског, што остаде у земљама некадашње круне Неманића и Лазаревнћа; а најтеже је подврћи нх тачној оценн, да се сваком подагку одредн лрава вредност. Г. Вукићевнћ је прибрао податке, којн се тичу доба од 1459. до 1557. год. и односе се на жнвот српског народа и православне цркве, прикупио их у целину у иаведеној књпжнци са жељом да му она баци ма „само једну искру светлости у очо тамно време нашег робовања Турцима. . . и да аокрене наше млађе љуае од аера да исаитују онај најтамнији^ али за то и најзапимљивији аериод наисе историје' (стр. \ I.). Пнеац је књижицом хтео: а) да на основу псториских података представи стање српског народа, цркве.и свештенства у доба од 1459.—1557. год. н б ) да покаже зашто се по паду деспотовине Србн.је не номиње ннтп пма сачуваног имена и .једпог патрн.јарха сриског у Иећн све до 1557. год. Кад сам прво прочитао уз делце приложен рсФерат једног ироФе* сора богословске групе, као меродавног лнца за послове ове врсте , помислих: Боже, дај да се једном пође у напред! Али како сам се разочарао, кад сам пажљиво промотрио спис н ноново реФсрат! Сасвим с\ протан утисак првом ! Напоменуо сам на једном месту1) да је врло потребно штамнати реФерате уз награђене списе, и вредност те напомене видн се пз овог случаја. У нас је писање реФерата необично лака ствар, за шга каоданије 1) „Дело“ за Фебруар 1897., стр. 356.