Delo

544 Д Е .1 0 потребно знања и пажње. II овај реФерепат није нн проучио спис, бар ради садржине: он зна за неке хронике да је пнсац употребпо, и ако у лисца нема ни помена о том, сопштава до сад непознате податке , као : да је Спандуџпн иутоиисац (!), да је Герлах веК раније издан у Гласнику (!), мислп о могућностп проучавања епохе ,међу патрнјарства“ помоћу њему новнх п неиознатих писаца, објављених у спису, п говорн још много што шта, што је у оирецн са сгварношћу. Кад је овако реФСренат учинно лрнјатну услугу писцу „пз неразумевања“, могао му је писац вратити љубав „нз нознавања“ те да уза свој спис не штампа нрнложени реФерат! И аисац да је имчо намеру да у књижици својој само укаже на ирошлост и иаИенички живот нагиих иредака, њихов живот и борбу за име и веру, не бих му нигита замерио, али кнд ппсац мисли н о научној вредности свог сниса и мпсли да њиме покрене „наше млађе људе од пера* да његовим трагом иођу у нроучавању народне ирошлости, мислим да је дужност показати у колико сппс заслужује таку препоруку. За оба предмета својих „нсторијских посматрања" писац је имао не само нрокрчен пут, већ п врло ваљан упут за даља испитивања у историским студијама и прилозима Чедомиља Мијатовића п архимандрпта Гуварца, којн служе за иолазне тачке у пспптивању у оба правца. Али нри свем том што је прошло двадесег п нет година од иојаве Мијатовићеве студије ^Ире триста годинаи штампане у Гласнику срп. ученог друштва, књ. XXXVI, овај пови рад је н ненотиуннјп п некритнчинји. а не вреди ни наглашавати да ће псторпчар, коме је стало до критичноетп, мимо ово дело проћн п тражитп Гуварчеве прилошке н „пверје" нри свој рогобатности његовога стпла, јер ово делце оскудева у оном чпме се одлнкују радови оне двојице. Не мнслпм да се уиуштам у оцену свих појединости, нарочито свих пзвора, које .јс уиотребио нисац при нрвом делу. Наномнњем, пак, да је сазнавање о живогу нашпх предака у XV, XVI и XVII веку према пзвешгајима туђинскпм, често врло некритично, а у нас се н нначе мало зна о спнспма црошлпх векова о Турцима и о њима потчињеним хришћанима. ()ве списе треба употребљавати с резервом. Они су ипсани сјасном тенденцнјом протнву Турака. Њихови иисцн уз мало Факата нридодају много сво.јих реФлексија, нуне текст цитатпма класнчних ппсаца, узпма.ју један од другог, ншнта не номињућн, па док на једном месту тврде истииитост једнога Факта, побијају га на иотоњем; нричају о робљу хришћанском у Турака, а крпју да кажу зашто се буне хрпшћанн нрогиву хришћана, па слабији у очајању зову Турке у помоћ нротиву аусгрпског језуитизма; час говоре о иотлаченостн Срба под Турцпма а час да су у турској војсци „тоШ сћпШаш уо1оп41еп“ п „уаппо со1 Сашро то11х Уошгсг сће зоио уШаи1, ујуопо а1а #геса, зегуопо а«1 о§и1 соза е1 НабИапо Ш 8епча с1 ВиГуагча е^с.“ За то их треба иодвргавати оштрој оценн, не ириматп ,за готово“ њихове речи, онако псто као ни речи Атанаси.ја ђакопа