Delo

КРНТИКА II БЧБЛИОГРАФИЈА 545 (стр. 32.), којега писац наводн за потврду, ирп свем том што је и сам знао дц ерпски сељак пикад не беше толнко богат, да је могао имати сребрџог и златиог иосуђа. Блажен је био и властелин , који га је имао сребргшг, а камо ли још здатног! Не мпслнм се задржаваги ни на разматрању другог дела ове књижице, где нема ничега до сада неиознатога, али који бар заслужује пажње ште%о-*бисац прикупио податке растурене на внше места. Али и ту , да је ипсац био стрпељивнјн, не бп морао увераватп како „иоред свега истраживања ио заииси.ча иечатаиим, и иеиечатаним' није могао наћи ниједног владичанског имена у оном међувремену од 1459.—1557. год. сем оних које .је поменуо по архимандриту Руварцу. Ла нисам загледао у рукописе, али чим сам претурио две три руковетн старих записа и натпнса нађох у БУН. Гласнику срп. уч. друштва на стр. 48. један натипс, у коме се при краЈу вели: ,...и шбладабоцјаго митроиолитУ кур АтАндсие во л4то (з. е (7005 = 1497.). Бес сумње имапхјош таких. Према овоме отнада она четврта тачка закључка у књнжици на стр. 60. Првп део „исторпских расматрања* заслужује внше нажње с другог једног гледпшта. Које је то гледиште , видеће се нз даљег излагања. За основу првог дела послужила .је студпја Мпјатовићева ч Пре триста годииак, чему је г. Вукићевић додао и нових података, касније објављених и пз три списа не неиозиата, како је мислио реФеренат, а писац пустио без икаквог коментара. Ш)е11из с1е гИи еI тогИшз Тигсотт употребио је .још Чедомиљ Мијатовић у „Деспоту Ђурђу Браиковићу*, књ. 1. и навео га у библиографијн (на XX. стр. I. књ.), само што га је он пмао у немачком преводу, Они иак наводи из ТпгМзсће ШзГопеп не ће бити ништа друго до изводп из Ђеновљанпна Антонпја Мернавина, чије је дело ТгИа е 1еде ксгсћееса прештамнавано внше нута п у ТигЈсГзсће Н1зГопеп биће превод италијанскога текста. Поменутом својом студпјом Мнјатовпћ је, као шго рекох, прокрчио пут у испнтивању живота српског народа XVI н XVII века. Он је у томе остао усамљен доста времена, док II. Матковић пе стаде објављнвати у Кас1и ји^овћ акабетјје путописе иутнпка преко балканског нолуострва у XV и XVI веку еаопштавајући ннтересније белешке у изводу. Оне су имале понунптн Мијатовићеву студнју у много које чему, али ,је ова ипак остала да послужи за нзвор новим студпјама. Прикупивши нешто бележака из Матковнћевих саопштења у Бас1и и оно бележака нз спнса заробљеног Сибпњанина Милбахера, Мернавпна у иемачком преводу и Вартоломија Ђорђевнћа, познатога ппсца ХДЧ века, а ослањајући се ноглавито на Мпјатовпћеву студију, г. Вукићевпћ .је иокушао оцртати српски народ, цркву н свештенство од 1459.—1557. год. Писац је, дакле, имао да у неколнко допуни Мијцтовнћев рад новијпм белешкама у колико се то дотицало њсгова посла. Али ако се упореде те две радње , видеће се како иисац новог двлца није иојмио свој задатак историчарски и сиисатељски. Ирнкупљене белешке врло неспретно је разбацао, узнмао је без