Delo

Д Е .1 0 54 <) критпке и вадио, но свом нахођењу, из друшх саиса , не наводеКи ирави свој извор, веИ она) у који није ни завирио, уносеКи на тај начин све грегике иосредног извора и гомилајуКи уз њих нове своје грегике. Да ди је томе узрок непажња нлп друго шго није нотребно да нагађам, нити ћу указивати прстом на сва така места, само са разлога нгго би се овај реФераг удвојио, алн ћу се зауставитн на двема карактерним особинама овога списа, на необичном начину навођења и неким аозајмицама без означеног аравог извора. Писац је аромагиио намеру, кад је мислио да Ие на начин, кога се држао, моКи уаутити у ироучавање ггсториско .нагие мла^е људе од аера.“ Само мар.Бивост п критично нроцсњивање историских Факата и дела, којим се нсторичар служи, воде правом иуту, али нам то не пружа ово делцеНу ако је тежак посао познавати не баш снромашну књижевност XV, XVI. и XVII в. о Турцима н њима потчињеним хришћанима, нпје тешко вериФпковати већ позната Факта, сваки податак н сваку њпхову реченицу, кад за то има могућности. Не подвргавати оцени готове белешке, имати ори!јинална дела ири руцгг и наводити их у библиографији својој на крају књиге, тврдеИи да се њима служио, а у ствари служити се веК готовим обрадама. као гито је чинио аисац — не згшчи тежњу историској истини. Ево како је радио писац. На крају своје књижицс извео је библиографију списа, ко.јима се служио прн раду. На стр. 70. код писца Шсаи-а навео је два његова дела: једно је 1з1огга с1епо зШо ргезепГе пеГГ Ћпрепо ОНотапо, а друго је Хеи его/јГпеГе оШтатзсће РјоНе. ВезсћгеИипд е(с. Аидзћигд 1094. Писац наводи да се нрвим послужио на стр. 44. а другим ва стр. 50. своје књижице. У ствари, пак, није сс служио ни једним од наведеиих дела, јер да је то било, писац би знао бар толико да је то једно исто дело, а разлика у натпису иотекла је само од двојице преводилаца, те док је италнјански преводилац задржао натпис дела како јс у Француском тексту; немачки преводилац узео је други натпис. Онај навод свој пз нталијанског текста Рико-а ппсац је узео с друге стране, нз једне расправице штампане у извегитају крагујевачке гимназије за 1893—94. шк. ГОД. (па стр. 6. навод (>.). Очигледније нс може бити него што је. То се види ио оној погрешци, п ако за обична чнтаоца неприметно.ј, коју је учпиио ппсац оне раснравице, ко.ју ,је и г. Вукићевнћ без измене унео у свој еиис. Другп навод пз немачког текста на стр. 50. иисац је узео пз Мијатовићеве студије гПре триста годинан што се внди п но непотпуном н нешго ногрешном наводу, како га је још г. Мијатовић уиео у своју студију. Једна ситница, знак навода, створнла је још већу забуну. Да је иисац загледао у ма које бнло пздање дела Гико-а, морао бн опазити ногрешку, ну тога није било, зато су унесене погрешке пз посредних нзвора. Кад је овако, онда у библиографији није места наведеним делима Ри ко-а!