Delo

КРИТЦКА 11 БИБЛиОГРАФИЈА 547 Лепши пример критичног проучавања имамо на странн 37. књп;кнце, где писац вели; .Турци се нису уздржавали, како велп архнјенископ Марин Бнцн ГОД. 1610. да не нааадаЈу и че аале хригиКанске богомољ»* п навео је на 121. стр. XX. књ. 81&гта, те као тиме потврдио горње речн. Али горњих речи нема не само оа наведеној страпп, ваћ нпгде у целом пзвештају Марнновом. Другн је пзвор, којим се пнсац послужио, а ц« АХ књ. 81аппа. Ппсац се није нн трудио да пх тражи у орпгнналу, већ на стр. 9. поменутс расправпце у нзвешгају гимназиском, где је написано: , Они (Турци) се не уздржаваху и да не нааадају и на аале хришКанске богомољег Нисац расправице није навео Марннове речн, јер их таких нема у тексту, већ је тако казао ослањајућн се на архијепископово приповедање о католичкој цркви у Призрепу (81агше XX, стр. 120.). Алп кад писац пије пмао кад да загледа у 31аппе, могао је V оној расправици на 9. стр. под В. вндети и пталијански навод, и заисга чудновато је да се тако несмпслено архијепископу Бшш ириписује што није његово! На тај исти начин дошди су и онн други наводи из иутоииса Марина Бици са 120. и 122. стр. XX књ. бгаппа на 36. страну „историских расматрања,“ т. ј. пошто су прошлн кроз ону расправицу. II наведене стране спнса на 38. страни књижпце не одговарају оном на 37. стр. што долазп одмах за наведеним речпма Бицп-а. Да ли је н колико је нисац употребио Бици-ев извештај види се по томе, што иисац пз њега није узео оно што му је било одвећ иотребпо радп негових , иеторнјскпх расматрања“, чиме се пзванредно лепо карактерпшу верске иридике на балканском подуострву, већ је узео ситнице. не ориђиналнпм иутем ! Да пођемо даље! На стр. 44. своје књижице пнсац је под 2. навео речн, које нису узете са стр. 167. XXV. књ. 81агша већ са стр. 8. више пута поменуте расправпце у наводу нод 4. Добро је ао који аут аогрешити, еда би се осведочила туђа искреност\ \ оној расправицн писац њен иропустпо је поред стр. 167. навести још једиу, тако да тек кад се доведу у везу речп црногорског владпке Мардарија пз његовог пнсма на стр. 16/. ХХ\. 81аппа с другпм неким речнма његовпм у истој књнзи 81агша може се извести оно што је писац -историских размишљања“ нашао за добро ареаисати одречи до речи, па не знајући нзвора навео га онако, како је у расправнцп случајно нропуштено при препису с концепта. Иример који долази понајлепшп је прплог критичном нспнтивању у .расматрањима историским.“ На стр. 44. своје књмжицс имсац је навео неке речи, за које вели да су Мернавинове, алн којпма нмје могао наћм извора, те је оставио без помена од куда су позајмљене. Ја ћу му моказати пзвор п пут којпм је дошло у његов сппс, јер је само један пут. Служећп се, као п на впше других места, оном расправицом, коју је изреком навео само на једном месту, г. Иукићевић је на њеној 10. стр., где је навод под 2., нашао да је писац навео неко Мернавнново