Delo

Д Е Л 0 548 тврђење по Мијатовићевом нзватку нз Мериавина. Одмах, пак, за тпм долазе шест редића необично иодесних да ноткрепе извесну мисао иисду „рас.чатрања историски.г-, али му се учинило да је онај други нисац врло нејасно обележио нзвор њихов на стр. 211. XXXVI. књ. Гласника, или чожда нпје нп загледао у Гласник да се увери, већ је и свих оних шест редића ириаисао Мернавнну, и ако су оио речи нпсца расправице, а изведепе на основу онога што је Мијатовић саопштио на наведеној 211 стр. XXXVI. књ. Гласника из приповедања Герлахова. Реткост од умешностн! Још је нрилично таких нозајмнца, које је писац, ради олакшице зајмио, не казујући од кога и наводећи неверне стране, које га сада изневеравају. Простор овог реФерата, као што већ рекох једном, не допушта продужитп навођење њихово, алн у пакнаду за то да речем само још неколико речи о још једном необнчном иачину, употребљеном ирн нзради овог делца. Иисац, кад наводи што год под наводним зиацима, пи најмање не обраћа пажње па иравило о употреби знака навода. ()н наводи тако и туђе речи н своје прерађевине, иа поирављајућн и доиуњујући туђе речи и мис.111, квари пх, дајућн маха да се мисли: да не разуме иосао, кога се латио. Тако је навсо под именом речи путонисца Вранчића и оно што је оп сам рекао п удесио (в. стр. 20.), а још горе је учинио с Мијатовићевим наведеним речнма на стр. 16. своје књижице, где је поирављао оно што је добро, и од тога разуме се, створио лоше, па оном поправком „ Травизалије у својим КеШгот (111. 1.),и дао доказа да нс зна ни шта су оне Ве1аНот (III. 1.). Лепше јс било оставити како је навео Мијатовић, јер је нравилније, а нонрављати само онде где сс човек разуме ! Стил је могао бнтп углађенији, јер је предмет врло иодесан. На крају крајева, мислим да пачин историског критичног истраживања. коЈи.ч г. ВукиКевиК мисли да расветли ма и једну тамну страну ирошлости свог народа и иридобије „наше мла/је људе од аераи да се одаду иослу, гито мисли да га је зааочео, тај начин нити је од користи за историску науку нити за иоуку млађима. Пођу .1И „млађи људи ОД пера“ тпм путем, и стану ли овако иесмотреио радитн, узнмати податке н мишљења а пе казивати од куда. па иуннтп листове бнблнографијом, у којој је доста дела, у која се иије нн завирпло, онда ће нам у брзо трсбатн да нађемо неког новог п стрпељнвијег Гуварца, којн ће иисати „прнлошке“ и дељати „иверје,“ у којпма ће иетраживати лзворе многих заблуда, створеннх оваком врстом позајмица, што нх јс усвојио г. Вукићевић. Лко нисац мшми да буде нсторнчар, мора бити критичиији п савеснији у свом нослу, што вреди вншс него обилиа библиограФија, неверно огледало рада! Тек кад буде тога, моћн ће се говорити о „оригиналном научном раду- н \ њсму наћи „новина за историску науку*, а у овпм „историским,