Delo

КТИТИКЛ И 1;ИБ.Ш()ГРАФН.1А 54!» Јрасматрањима и белешкама' и сваком раду рађеном иа оваквом основу, имаћемо најФИније казано ^недоиуштене аозајмице- ц штете за развој наШј(- историске крДтике. Марта 1897. год. - у Алексинцу *■ *’ Јов. Н. Томић проФесор НЕКОЛИКО НОБИЈ11Х КЊИГА 0 БОСНИ1) 1. ОшИаите Сариб. А (гапегз 1а Возпге е1 ГНеггедогчпе, е1и(1е8 е! 1шрге8810пз (1е уоуа^е, Раг18. ГлБгате НасћеЦе е4С1е 1896. 4°. 345. Писац је раздедио ово дедо на трннаест глава, по иравцнма у којима је путовао, и но томе где се бавно. Оно је уз то украшено са 154 махом ФОТограФСкпх слпка, а придодата му је и једна карта, која јс у размеру 1: 800000 и.зрађена у војном инстнтуту у Бечу, 1. ГЛАВА. Од Беча нреко Загреба на Саву Прво онисује крајеве кроз које пролази а у којпма ашве Јужпи Словени, док не дође до Саве. За тпм, пре него што дође до Брода, помиње северо-западни улаз у Босну, а то је железница од Новога до Бањалуке. Њу јејош 1872. г. саграднло Друштво жедезница Европске Турске под руководством барона Хпрша. Требало је да се ова жедезничка пруга веже за пругу Митровица—Солун, алп 1»азне полнтичке сметње зауставиле су нзвршење овога илапа. Тадаје п ова пруга била запушгена н тек је 1878.. после окупацпје, васпостављена п везана за мрежу угарских железница. Овај је саобраћај отворен тек 1882. год. За Саву каже да је била таква нриродна препрека у којој се гаснла свака западњачка култура, а овдеје уједно н источњачка култура губила своју моћ. Ово одвајање раса и културе ннје иочело од скора, већ још од IX столећа. Још од тада подвргнутаје ова југо-словенска раса разним политичким и религијскпм судбинама с једне и друге стране. Спомиње досе.вење Словена у ове земље, у IX столећу. На обема обалама говори се истпм језпком, а говоритн истнм језиком значи једнако мислити. тежитп истим идејама. истнм моралннм и друштвенпм навикама — свега што један језик изражава. Па шта .је сада ’) Скоро сва последња дела о Боснп и Херцеговшш, или бар њихов највеВн број иисана су у духу савремене политике, управо носе обележје поручених дела од стране босанске владе у Сарајеву. Ми пх приказујемо но дужностп својим читаоцииа, а нмаћемо прилпке да нарочпто говорпмо о начнну, којим Калај, разним путовима, обмањује европско јавно мњење у погледу својих успеха у заузетим нокрајинама. Ур. Дела.