Delo

550 д е л о узрок овој разлици ? — Пзлаже кратку петорпју Восне од смрги Стевана Томашевића 1492., када је настала турска ненросвећена владавпна и трајала све до 1878. — Свему је она узрок. Мост код Брода па Сави довршен је 1879., дугачак је 484 м. и везује Славонски Брод са Босанским Бродом, везује угарске жедезнице са босанском пругом за Сарајево. Одмах пада у очи ведика разлика ношње и станова између досадашњих н ових нових (које види на овој страни, у Боснн,) становника. Турбани са врдо шнрокнм пантадонама; турски становн и мунарета; село са прљавим удицама од 1500 становника, иоловнна мусломани а друга подовина хришћани, католицн и правосдавни. Нрича исторпјску судбину ових граничних места, која су имала да издрже ведике борбе обостраних навала. Оиисује ратовање принца Евгенија Савојскога 1697. Наводи кратку историју бердинскога уговора од 29. јула 1878. наводећи да су чести нереди у овим земљама биди забрпнулп Европу, док пм ннје нашла заштитницу. Оправдане су речи гроФа Андрашнја да: _за заузеће Босне и Херцеговнне не треба ништа друго него послати напред једно музичко друштво“. Немире прп окупацији изазвале су мусломанске аге и беговн, из економских и дцчних разлога. Каже да је Турска имала 25.000 до 30.000 трупских људн V Босни. Онисује ширење проиаганде против окупације. Наводи биограФију Хаџи Лоје н остадпх знатнијих личности у овој ствари. Месеца јуда 1878. скуиида је АустроУгарска 70.000 људи нз Хрватске и Баната. Труие су састављене из Т1>ећега корпуса, коме су додате две дивизије пешака и једна бригада коњице. Све је ово бпло под управом ђенерала Филиповића. 11 док је Филиповић ншао ка Сарајеву, ђенерад Јовановић заншао је преко херцеговачких кречњачких кршева да се спуети у нрестонпцу Херцеговине, Мостар 17. јуда у 5 с. изјутра, пешадија је за два сахата наместила мост, војска нрешла и побила своје заставе на босанском земљншту. Наводи Филнповићеву прокламацију у преводу. Тегобап саобраћај, у овим земљама, прннудпо их је да одмах отпочну градити жедезничку пругу. Рад .је отпочет у септембру и за два меееца постављена је само прнвремена пруга, за стратегијске иосдове од 135 кидометара. Велике теренске сметње успорнде су даљи рад, н тек на крају декембра ималн су пругу до Жеиче, 145 км. Одатлеје настављена нруга за Зепицу и до 27. јуна 1879. начпњено је још 49 км. Тек 1880. отночето је исправљање н утврђивање ове ируге. 1881. настављени су радови од Зенице до Оарајева, расто.јање 79 км. 23. сенгембра 1882. ушла је ирва локомотива у Сарајево. Овде му је згодно дошло да говорн о свима жслезницама Босне н Хсрцеговине, и да назначп њихову улогу, коју су већ извршиде и којућс иматијош у много већој мери да изврше. На прво место додази пруга која везује Саву са престоинцом, Сарајевом, која поред јаке стратегијске потребе има веднке трговачке и економске важности. На друго мссто долази пруга да веже Босну са њеном сестром