Delo

П Р В И К 0 Р А Ц И РОМАН ЈА. р ТАЊУКОВИЋА — НАСТАВАК ГЛАВА XXIV Ево, једном, н Кирочне. Ево н оне внсоке куће према иоцрнелој Таврпчкој градини, — куКе која се чињаше Стрепетову ,,најмилија“ у Петрограду Он журно прође кроз двориште и, ни часа не одахнувши, устрча на пети спрат. Овог пута не зазвони онако плашљпво, као што је пређе чинио, када је прилазио вратима у време ван журфиксова и не измисливши добар изговор. Данас је имао најзначајннје изговоре: прво, звала га је Вењецка да читају, а друго, треба да каже хвала Рими Михајловној. То захтева најобнчнија прнстојност. Али када му Арнша — постарија жена, која је вршила дужност куварпце и собарице, од како су Вењецка и Нернина ступиле у медицинске курсове , н која је била веома одана својим госпофицама, — отвори врата и дочека , као обично, Стрепетова с љубазним осмехом , младиК , поздравивши се с Аришом, ипак се не усуди запитати: је ли код куКе Рима Михајловна, него се дипломатски извести само о Вери Александровној. — Вера Александровна ннје код куКе. Мало часјеотишла у позориште с Андријом ИвановиКем.