Delo

Д Е Л 0 Михајловном, те да нзмоли опроштај. Она се, јамачно, расрдила, и с тога ћути и тако оштро гледа преда се. Да хоће да га погледа! И Стрепетов поднже поглед с усталасаних прсију девојчиних на њено лице Очи им се сусретоше. Он уплашено уклонн свој поглед, црвенећн, као човек ухваћен у злочину, ужасавајући се при помисли да је Рима Михајловна могла опазити његове светотатске мислн и да ће га... одмах одагнати, као последњег неваљалца... II он премре од страха што је био тако дрзак. — Што сте се ућутали, Павле Сергијевићу ? Дела причајте како сте удесили с Опољевима? — проговорп Рима Михајловна. II Стрепетов се опет разведри, Глас му је наново звучао умиљато и очи му гледаху љубазно. Он потанко исприча своју походу, помену како је Опољев напао на жену, и кад заврши причање, Рима Михајловна рече: — Тај морнар је заиста прекрасан човек. — II менн се он учинио такав. А жена његова?... — 1Р>у познајем тако мало, да немам права говорити о њој. Мени се она не допада — Замислите... Ни мени се није допала! — радосно узвпкну Стрепетов, очевндно задовољан, што су им се мњења подударила. — А јесте ли видели „гусаре?“ — с осмехом запита девојка. — Дивота! — одушевљено одговори Стрепетов и весело се осмехпваше не толико с тога, што су „гусари“ 'Дивота, колико због среће што види благ осмех девојчин и због помнсли да се она, дакле, не срди. Уђе Ариша и рече да је самовар на столу. — Хајдмоте, Павле Сергијевићу, да пијемо чаја. И ове обичне речи, изговорене љубазним тоном, учинише се Стринетову као нека чаробна музнка. Ире^оше у суседну собу. Тамо се, на малом округлом застрвеном столу, сијао самовар. ТПунке, јаја, сир, масло и хлеб чнсто призиваху човека! Рима Михајловна седе код са-