Delo

Рима Михајловна поцрвене. — Оно, у осталом, н врло је разумљиво, што се лепота Варњицке Вама не свнди! — рече, после паузе, девојка. — Зашто ? — Ваш је укус, мора бнтн, неискварен, и прецветала лепота Вас не може привлачитп... Вама се не могу допадатн жене старије од Вас... То је неприродно... ружно! — дал>е говораше Рима Михајловна поучннм тоном. — Младостп се мора допадати младост! — оштро пресуди девојка. „Да се она не досећа п не цшва на мене? 0 таквим тугаљнвим стварима она није никада говорила!“ — пређе преко памети Стрепетову. Р1 дође му мучно, управо мучно, баш као да стојн над безданом јамом, а у нсто време нешто га неодољиво потискиваше да прихвати бачену рукавицу. Нек буде што ће бити, он мора казати своје мњење. И младић изговори с неком безумном одважношћу: -— Алн зар је могућно заповедитн срцу: љуби то, а не љуби ово? Зашто се не би могла љубити побожно, свето, потајно, као што се Бог љубн, жена, па била она н старнја? ТТТта маре године, ако је таква жена идеал свега доброг, чистог и светог !... То може бнти дрскост безумље, светотатство, али... зар је то немогућно ?... И, чпсто сам се уплашившн од свога страсног, ватреног тона и своје дрскости, додаде збуњено: — Ја, разуме се, говорим теоријски... Вп разумете, Рима Жихајловна? Ове искрене, ватрене речп, излетеле право из препуњеног срца, — речп које су речито говорнле о заносном, по•божном осећању, чнстом и свежем, као дах пролећа, -- почресоше девојку и задивише је својом бујношћу. Она жудно слушаше ове давно нечувене. али толнко жељене речи љу* бавне, — прнвндно мпрна п озбиљна, ннчим не показујући узбу^еност, са спуштеним обрвама које јој прнкриваху очњ распаљено животном жеђу, п као нека радост што жеже н срећа нека продираше до срца јој и разлеваше се по жилама. Али у исто време разум шапуташе да је „то све глупо, ружно, немогућно...“