Delo

први кораци

395 „Треба уразумити безумног младића!“ — одлучп она, кад Стрепетов ућута. И Рима Михајловна, мало заруменела, подиже на збурвеног Стрепетова готово оштар поглед и живо одговори с лаким дрхтатвем у гласу: — Не сумњам да сте Ви говорилн теоријски... Али је и Ваша теорпја... опростите... сувише детињаста. Ви сте врло млади и још не знате људе... Прво, таквог идеалног савршенства, о ком Ви говорите с таквим заносом, нема у истини. Стрепетов је протнву тога протествовао једним покретом. ГГокоран и умиљат му поглед као да је говорио: „А зар Ви то нисте?“ А девојка, опазившп тај поглед, настављаше још опорнјим и поучнијим тоном, као да говори с дететом: — И све су те Ваше савршене жене, сви ти идеали свега „светог чистог и узвишеног“ — само фантазија младога замишљања... Оне се чине такве само пз далека, а из близа су оне најобичнија створења... II место сјајних привифења, створеннх маштом, настаје разочарање... Стрепетов се опет промигољн с нестрпљнвим протестом. А Рпма Михајловна, међу тнм, говораше: — Ти младићски заноси за некпм готово бабама дешавају се на жалост, али је то лудост, болест, која брзо пролази... која мора проћи... Паметан се човек-од њих брзо изоавља... — А ако је немогућно нзбавити се?.. Ако. . — Глупост! — опоро га пресече Рима Михајловна. Зато човек треба да нма карактера, треба да нма јаку вољу... И, најпосле, таквн заносп не воде ни к чему... Они су бесплодни..' Зар Вп мислите да озбиљна жена,' у годнна.ма, може одговарати на страст каквог сумахнутог малишана? — оштро додаде девојка И баш се у тај мах она збуни и поцрвене, осећајући да говорн неистину. — Али зар је немогућно бнти наклоњен човеку, не смејући ни надатн се његовој симпатији! — оте се Стрепетову питање, покорно и тужно,