Delo

ПРВИ КОРАДИ 397 њега, „ безумног малишана. “ А он, наметљивац, и дал>е ту седи, вређајући својим бављењем ово чисто , свето створење. И младић се одлучно диже с места и стаде тражити своју капу. Рими Михајловној на једанпут дође жао, што Стрепетов одлази, — баш као да с њим одлази нешто лепо, што јој срце загреваше. Уз то он одлази с тако убијеним и тужним лицем, као какво увре^ено дете. Да није она сувише сурово поступила с њим? И по некој чудноватој логпци, чијом тајном владају само жене, Рима је Михајловна, уз пркос очевидности , сада уверавала себе, да „младићи није баш онако јако занет њоме, као што јој се чинило. У њега је само пријатељско расположење усамљеног паланчанина, који тугује без породице, и за то га је расположење она казнила тако сурово! Хтела би сада како год да загреје, да умирн ни за што увређеног младића, иначе ће се он, можда, осетити увређен и престаће долазити. Ако је чак он и заиста мало заљубљен, лудорнја ће му , разуме се, после њених речи, проћи. Дакле. . може се замолити да остане! — завршн она, и сама се радујући таквом природном, како јој се чинило, закључку. И када Стрепетов прцђе к Рими Михајловној с капом у руци, девојка проговори с љубазним изразом: — Зар се Ви журите , Павле Сергијевићу ? . . . . Још је рано. У одговор на те речи Стрепетов погледа тако радосно задивљеним очима, да се домаћица збуни. — Ја се не журим, — одговори он с нзгледом збуњена човека: — никуда се не журим, али, видите... Чинило се да му нешто смета да говори — Видите, ја сам мислио да сам и иначе несавесно дуго седео и.. досадио Вам! — изговори најпосле он, узбуђен. — Нимало. Напротив, ја волим да се разговарамо. Данас ништа не радим. — 0, у таквом случају, ако допустите, ја ћу врло радо... — Онда оставите капу и хајдмоте у моју собу. Овде је нешто хладно.