Delo

398 Д Е Л 0 _ _ Пре^оше у суседну собу. Рима Михајловна на^е себн некакво плетиво, јаче отвори лампу и, спустивши се на мали диван, весело проговори: — Седите, Павле СергијевнКу, па прнчајте што. — Већ не знам нн о чем да причам? Ја сам Вам , чини ми се, испричао све што сам видео и чуо данас. Он седе на наслоњачу покрај Риме Михајловне и додаде: — И уопште, ја мало шта имам за причање. — Како мало? Па ето данашњи дан? Исповест Чирковљева, похода лепој тетици , састанак с књижевником... Ко лико нових утисака! — Али не особито пријатних! Па и данашњн је дан изузетан. Обично су моји данн једнолики: рад код Чиркова, лекције, народна библиотека, а остало време код куће. — Ви радо седите код куће? — Само к Вама и долазим, и обретко Галанину. Сећате ли се, ја сам Вам причао о њему ?... Ето свих мојих знанаца. Па нншта ме и не вуче куд на другу страну! — Повући ће, Павле Сергијевићу, ако се познате с добрим људма. У Ваше године немогућно је остати пустињик. — Прилике ме по некад нагоне, Рима Михајловна. — Ја мислим да Ви, навикнути на породицу, покадшто осећате тугу у самоћн. Ја сам бар тако пређе осећала. — Понекад ме обузме чамотиња... Тада се лаћам књиге. —- Много читате? — На жалост, не тако много и не тако систематично, као што би требало — Јамачно немате довољно времена? — 0 не, времена имам доста. Све су ми вечери, сем недеље када сам код Вас, слободне. — Па шта Вам онда смета? -- ПТта смета ? — понови питање младић и у тај мах помисли: „Ти сметаш, ти си обладала мојим мислимаР — И гласно настави: — То је тешко објаснити... Јамачно немирно расположење и бриге сметају. Кадшто почнем читати, и на мах ме мисли однесу далеко... далеко...