Delo

А К Т Е Ј А 2 и јавља ми, да ћу тачно извешће о Монтелеоне наћи у приложеном броју «Фигара.и У том броју црвеном писаљком беху обележене ове врсте: «Уметнички и књижевни Париз поднео је тешки губитак. који се осећа и у салонима Фобур Сен-Жермена, Једне је ле потице мање на јутарњим шетњама у ВоЈз. ГрОФица Монтелеон, најбогатија и најлепша представница италијанске колоније, у наступу меланхолије одузела је себи живот. Њена другарица и пријатељица штована леди Кофод застала је јуче у поноћи у сали, која је тако добро позната нашим вештацима н уметницима. Из пресечених вена гроФичиних тецијаше крв у лобању која увех стајаше на асирском олтару. Никакве вештине најсавршенијих с париског Факултета не могоше спасти њен живот. Тврде, да лобања припада њеном покојном оцу књазу Малатера, кога је гроФица страсно волела и који је убијен био код Мађента. Последњим почастима распоређиваће брат покојничиног мужа, гроФ Ђузепо Монтелеоне који ће данас из Неапоља стићи у Париз.” Петроград, 1. Фебруара 1892 г. (с РУСКОГ Дв.) 11