Delo

ФАЛБОВИ КРИТИ4НИ ДАНИ — МЕТЕОРОЛОШКО РАЗМАТГАЉЕ од проф.Јеленка Михаиловића АСНСТЕНТА ОПСЕРВАТОРИЈЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ (Наставак) Ми ћемо мало ниже приступити разматрању иоједпних „критичних“ појава и оценити колико оне пмају везе са т. зв. критичним данима г. Ф а л б а. Већ смо напред поменули како је он догађање ових појава разредио на извесан број дана т. ј. да се појава може п не десити баш самога крптичног дана, па да ипак теорија одржи своју вредност. Појава, која треба да се деси критичног дана, може се дакле по овоме јавити и који дан пре или који дан после тога. Кад је пак појава носледпца утицања крнтичног дана, онда п ово појављивање њено пре или после — некако не даје самој теоријн озбиљан карактер. Да се појава може мало п закаснити — то се јопг и може разумети: јака јужна струја (која у овој теорији игра велику улогу) мора се кретати, да би се распрострла од екватора ка половима, а за то јој је свакако иотребно п нешто времена које зависи још н од самих теренских прилика и т. д. Ну да се појава може десити н раппје — то изгледа сувише хинотетично. У нрироди још није познат ни један догађај. код којег бн последнца претходила, своме узроку. Па ипак ћемо при разматрању водити рачуна м о данима нре критнчнога, као и онима после њега, кад већ теорнја то тражи. Ирегледовај почеће.мо са појавом депресија.