Delo

_ ФАЛБОВИ КРИТИЧНИ ДАШ1 27 I. Распоред депресија према „критичним данимаи Утицај Сунца и Месеца на гасовити омотач наше Земље изазнва по овој теорији, појаве правога прилива и одлива у атмосфери и да се ова појава нај јаче опажа и управо карактерише приметним гомилањем барометарских минима, дакле чешћим појављивањем слабога ваздушнога притиска т. I ниским барометарским стањем (депресијама). Стручни метеоролози нису толико противни овој тачки г. Фалбових уверавања. Најновија проматрања показала су, да поменуто прнвлачење производи извесно убрзање у циркулацији наше атмосфере. А већ је позната ствар да узрок овим покретпма лежи у распореду атмосф. притиска изнад површнне Земљине. То је још једини став у Фалбовој теорији, којн је истина скроз хипотетичан, али има правог научног основа. Истина је, дакле, да Месец утиче на нашу агмосферунеки су од тих утицаја већ и доказани. Тако је на пр. го тово утврђено да у екваторијалним пределима барометар показује чак и извесну периоду, која се подудара са Месечевим оптицањем око Земље, те указује на извесан прилпв и одлив. Величина тога износи око ОТ мм., а то је тако незнатна висина да ишчезава према обпчним променама барометарског стања. Вогпб!е1п је детаљним разматрањем и срачунавањем у једној својо] расправи дошао чак до закључка: „Ако Месец у опште макар у чему год утиче на време, онда тај утицај никако не може долазити од атмосферског прилива ћ одлива,“ јер је овај лосве незнатан (01е Р1и1ћће\у §тгпо' (1е» Меегез ппЗ Зег ћић, 1890.). Метеоролози су запазили још једну врсту промена барометарског стања, а коју су оценили као универзалну појаву, па су и њу назвали прилив и одлив. Та се појава нај јасније истиче у тропским пределима а састојп се у веома правилном пењању бареметарског стања у јутарним часовима, око подне се барометар спушта, а пред вече се понова пење. Ну ово нема никакве везе са Месецом, јер очигледно зависи од положаја Сунчевог на хоризонту места. Г. Напп је ту појаву протумачио као последицу дневног загревања. На ово се г. Фалб не може ослањати, јер нигде у својим списима. не помиње о овој врсти прилива.