Delo

КРИТИКА II 1ШВЛИ0ГРАФПЈЛ '.21 У орограФском погледу С. 3. део 1*нлс нредставља један око22 ки. дугачки гребен — Иашаппда, који се пружа са П. на 3. и којн је па Северу ограннчен долинама Црног Искра п Џермена, а на Југудолином Рилске реке. Овај се гребен одлнкује нанзменпчном нерјастом структуром. Пајвишп впс његов је Јеленин Брх (2730 м.) Северба страна Пашаннце одликује се дубоким цирковама, чнје се горње пвпце налазе на внспни од 2400 м., а на јужним странака Пашаннце нема циркова. I'. Цвијпћ нарочито напомиње, да су због оваког раснореда циркова северне стране „стрмнје, кршевпте. начичкапе зупцима п онггрнм ртовима п богатс плазевнма* п да Нашаница са својим многобројпим снежаннцпма на северној страни оиомиње на кристаласте централне венце алннске. Ова страна Иашанице је због својнх меогпх циркова н најбогатија снежаницима и језерима, но ма који другп крај Рнле. Јужна страна овога гре бена мпого је блажија; она је иод вегетацпјом п без циркова. летњпх снежаннка и језера. Ј. II. део Рнле нредставља један готово једноставнч масив, којп би се могао уском, клисурастом долином Белог Пскра и врло високом Разлошком преседлпном разделпти на две масе: Прву Ј. 3. од поменуте нре седлине, назвао је г. Цвијпћ Мермером, но имену једпог гребепа у средњем делу њеном. а другу, која се налазп нсточно од долине Белог Искра — гребеном Мусале. — Мермер је нешто ннжн масив од Иашанице. и одликује се у главном, меридмјоналним правцем својнх највпших гребена (Драговице 2724 м. Прекорек Шпшковпца 2680 м. и Ангелов врх 2713 м.) од којих се издвајају дугачки попречни гребени правца II — •’> (на запад Сухн Чал, Брчебор (2620), Ај Гедик 2632 м. и на Исток ма> сивнп гребен Демир Капије). Од овпх бочннх изданака прва двн лмају низове цпркова на севернпм странама. Сухп Чал одлнкујс се својнм бочннм нздапцима на северној страни, а Брчебор п нарочнто Ај Гедпк иер јастом структуром Гребен Мусала нма мпого јаспији мерндијонални правац. Он је на.ј вншн део Гпле; на њему се налазе многн врховн преко 27оо м. внсинс од којих су највиши, Мусала (2923 м,) и Чадиртепе (2778 м.). Цнрковп се појављују само на источној страни ширег плећатогдела гребена Мусале, докле на западним страеама нема циркова, али се низ њих сурва вају снежне масе, утрзп, усови или бугарскп „валошг. На северној странн цирковн Марице и Бпстрице разделили су главнн гребен на више к]»акова н далн му прстасту хоризонталпу разграну. 2. У хндрограФС.ком погледу због своје велпке внсине и мношх спсжаннка РПла представља најкажннји цеетар Балканског полуострва. ( а ње на све стране пзвире много. већнх п мањих река које се одлик\ј\ ступњевитпм долппама, брзацпма и водонадима п нмају своја и.зворншга у већпм нлн мањнм цпрковима. С тога са разлогом г. Цвпјпћ закљ\ч\Је „ су долине Рпле младе: да нису још могле усиосгавптп нп приближ-