Delo

.'>22 Д Е Д о ну нормалну курву пада а томе су узрок гдечерн, под којима су горњн дедови Ридиннх долина у Дпдувнјуму биди“. Важно је прнметити. да су доднне на северним странама Риде јаче нагнуте и реке већег нада, но опе на јужнпм странама. Две реке само иросецају Риду п деде је на маспве н гребене; то је Искар и Рпдска река са својим ппитокама. Остаде веће реке: Места, Марица, Цермен и Џумајска Бпстрица впше су периФеријске. Све веРе реке извиру обично нз језера, која своју воду добијају из снежанпка. Искар припада сдиву Црнога Мора а све остале Бедом Мору. 3. У иогдеду на трагове стаоих глечера н данашњих снежаннка на Ридн ваља нам нарочнто споменути. да ниједна пданипа Бадканског подуострса није дегп тодико покривена снегом као Рнда. На .Бубетену виде се, како г. Цвијић веди, само у хдадннм и вдажним годпнама два трн стадна снежаника ади је врдо взроватно, да се овде онде по дубододинама и жљебннцима Шзре н Кораба одрже и преко цеде године. 1о исто важи и за Ценградни Балкан, Албанске, Македонске и Грчке пданнне. По Црногорским пданпнама има их местнмнце само на Прокдетијама, Дурмитору н Комовима, а у Босанско-Херцеговачким планимама надазе се чешће у Маглићу, Водујаку, у Чврсници п Прењу. Рида је у погледу лстње спежне орнаментике „протнвност свнма осталим пданинама Бадканског подуострва, једино јојсеу некодико Проклетије и Пирип прпближују. Снежно богаство Рнле парочпто се добро види са висова северно од ње, нарочито са Миџора и осталих бадканских врхова н Гозенске пданипе. Г. Цвијић, посматрајући Рилу са Миџора 1895. год. приметпо је, да је она најгоростаснија планнна од свију др.угнх високих пданина Бадканског нолуострва. које се са Миџора виде. На самој Рпдн „путника још впшс изненаде огромпе масе снега којпх пма више но што се нз даљине чини“ п г. Цвнјнћ номиње, да је видео некодико стотина спежаника на Риди. Величина је њихова обпчпо 10—100 м., алн их има од 2—700 м. а један у Едиђолу од 1000 м. дужипе. У велнким снежаницима снег је зрнаст н комиактан, по негде су иокрпвепп леденом кором, површине су им већпном чпсте н нп на једиом ннсу иосматране пукотпне, које би указивале на кретање снежаиика. Њих има највише на севсрпим странама западног дела н леже између стена у пдитким улегнућима који су почецн циркова у ж.вебвицнма а нарочито но ведикпм цпрковима са језерима н најзад нма нх но негде па вевцу Мусаде и иа слободним, инсолацпји изложеннм местпма. На јужним странама посматрао је г. Цвпјић само неколико мањнх снежаннка. Овде нам ваља још напоменути, да је по г. Цвпјићу најмања вредиост за впсину климске сиежне лнннје на Рилп око 2900—3000 м. н да се њени снежанпци надазе непосредно пспод ове линије, а чувају нх једп. ио повољне орограФске прнлпке у Ридн. Према гдечерским траговима, које је у многобројним цирковима на Ридн надазио, писац закључује, да је у глацнјадНо доба по многим цир-