Delo

Н 0 Ћ У 19 презрењем човека. који је због ‘женетине могао учинити тако велику глуност. — Због /кене. вељу... Бива. ти си ожењен? Е. то нисам знао... Ваљда ти је омрзла жена или како ? Боље би било да си ти њу у село најурио, него пгго сам тумараш но далеким морима... Некако смешна посла! — говорио је Дудкин. — Бог с тооом, шта је теби. није ми омрзла — екоро иреплашено одговори Макаров. — Баш на нротив, ја је и еувише поштујем, и ми смо, као што треба. живели у слози... Ни за какво благо не бих ја оставио жену. Она је кршна. наметна и чиста, леиа и једра... једном речи жена но мустри.. Само је малчице од карактера... воли да командује. иначе нема друге мане, — описивао је Макаров евоју жену, чисто стидећи се признати пред другим, да је до лудила волп. IIа и поред стидљивости глас му је звучао нежно и издавао његова осећања. Па, орате мој, кад је летос она чула да „Ласта“ путује преко границе, навали на ме: моли, моли, моли да идеш н ти. Знам, говораше. да ће ти жао бити. али за то ће цео наш живот окренути на боље. Новаца ћеш. ве.ти, завезати, ленше ћемо почети да живимо... новац ћемо у трговину уложити, — она је. мој брајко, жена којој баста ! — свечано изјави Макаров, — а овако, као што сад живимо, не вреди ни живети. само се мучимо и злопатимо... Ја више снаге немам... Пожали своју жену!... И мени је стаде жао... — Гле, молим те... Боље би било да си ти њу но врату! — прекиде га Јегор наљућен. — Бог с тобом ! Ја не бих имао снаге за то... Ни жену. ни дете не треба цвелити. . . Не вреди на њих подизатп руку... Грехота је ! — 1Нта ? Жену бити грехота је ? А кад она. на иример. не слуша ? — чућаше се Јегор. — Али жао ми је... Бог с њом, боље је нека се храбри... После, мој брајко, она није од оних које отрпе... Мало нешто. па да видипг. како се нарогушн!...