Delo

у ту Мие Шарпову. Лла је Јоса срећно умакао! II она отпоче опнспвати .Ђубавне сцене нзмеђу Ревеке н Колектора нз Вог.ш Уолаха. Алн се Добен ннје толнко бојао срџбе г. Седлејеве, колико сгарогаОзберна, н он изјави: да се веома страши н сумња у попашање онога ирновеђегА старога тираннна, опога .рускаго купца“ у Расел Скверу. Он је нанред већ забранно тај брак, мислно је Добен. ()н је зпао како је то одлучан човек тај Озберп, н како је он сталан при својој речп. Једпнн пут за нзмирење јесте да се Ђорђе одлпкује у идућем рату — разлагао је Добен. — Ногипе лн, обоје су пропалн. А ако га не одликују? Шта онда? Пма нешто матерннсгва он, како сам чуо, таман колнко да плати за мајорскн чнн; нлн му једино остаје да капетански прода п да се селп за Канаду, нлп да жпвотарн негде у провинцпјн, како може. По мнш.Ђењу Добеповом поред онакога друга не ва.ва му се бојати ни Снбпра; и за днвно чудо овај апсурдни и преко мере непаметни младнћ ппје могао ни помнслити: да би се немање средстава да се држе кола н коњи и прпхода, којн бп омогућилп прптежаоца нм да евоје прпјатеље достојно почасти, да бп се то испречнло као највећа препрека вези лзмеђу Ђорђа и Амалије. Врло је важна бнла сгвар баш ова, о којој му је ва.вало размнш.Ђатн. да се венчање пзврши нгго скорије. Да се није сам он побојао да му се посао иокварн, као оио људи, којимајеу кући мргвац, па сами журе са укопом. нлп кад се већ ваља растајати, онда што пре, то боље? Како тако, тек, кад Добен узме једну ствар у своје руке, онда је необичан нрегалац да је н довршн. Он навалн на Ђорђа да н сам отпочне. Показао му је како пма нзгледа, да ће се пзмнрити са својпм оцем. чим му име угодно буде поменуто V новичама. Затреба ли, он ће сам ићп обома очевима по гом послу. У сваком случају жураше оп 'Борђа да сгва}> отаља пре него пгго стнгне наредба за иолазак трупе у нностранство. што је све живо ишчекивало. Утонуо сав у ове свадбсне планове, а уз одобравање и ирнстанак г-ђе Седлејеве, која се ие усуди сама доставнтп ствар својему мужу, нотражп Добен старога Седлеа у њсговом иребпвгиишту у Ситиу, у каФзни Танјока. Иосле затварања канцеларије му п страшне судбине, он се посведневно бавпо у овом локалу, где јс нисао пнсма н добијао од другпх, на ова сва остављао у неки мистернјозни свсжањ, а некоја од њнх вукао собом у назуху од капута. Ја не знам ништа жадосније него ово пекљање п тумарање каквога иропалога човека; оиих богагашких писама, која они свакому показују, оннх отрцаних сурих докумената, војима се обећава иотнора п нсказујс сажаљевање, које он брпжљнво иред вас пзноси, п иа којима зида своје наде за повраћај својега богаства. Без сумње је мој драги читалац досада већ имао прилнке искусптн, да му се тако навеже који од тпх несрећних људи. Он вас онда одвуче у крај, нзвади из препуњенога пазуха хартичпне. скпне с њих увезу, мете је у уста, иа бирка све угоднија му писма и меће пред вас. Ко не зна она.)