Delo

ТРЖИШТК ЉУДСКИХ ТАШТИНА 223 њихов жалосни, саревњиви, блесасти поглед, којнм вас погледају његове безнадежне очи. Овако пзмењеним затече Добен некада напреднога, веселога н срећпога Џона Седлеа. Капут, који му је обично бпо чнст и исправан, показивао је беле швове, а на дугмадп се прозирао метал. Лице му спануло н необрнјано. Груди му од кошуље и вратна махрама хаљкаво сгајаху под прслуком. Кад би ире, за својих бољих даначашћавао гу наша два младића, толико би весело галамио, како нико други, н послуга би се тискала око њега. Сад је жалост било иогледати колико је био ионнзан и учтнв према Џону, крмељп вом старом слузи у Тапјоки, у прљавим чараиама н подераним цокулама, чија је дужност била доноситн обланду и дивит од туча са мастилом н лнстове хартије посетноцима ове суморне куће, где је нзгледало да се ништа друго п не троши. Што сс тиче Добена, којега је он толико пуга као дечка даривао, и којн је бивао мета пошалнцама старога џентлмена у толико прилика, њему стари Седле пружи руку уз поннзно снебивање. н ослови га са Сер. Добеном овлада осећање стпдљп.востп и гриже, кад га стари тако прими н поздрави, као да бп он лично био крив за нссрећу, која је Седлеа тако дубоко сурвала. — Мило ми је јако, што вас виднм, канетан Добене, Сер — рече носле једно два крадом иогледа на својега иосетноца (којега мршаво лице и војничкп изглед узбудише момка са крмељнвим очпма н пробудише стару госпу у црнини, која је дремала у келнерају између постарелих шоља н тацана). — Како је честити одборннк, и мајледи ваша нзврспа мати, Сер ? Кад рече мајледи, он тако погледа у момка, као да је хтео рећп: видиш, Џоне, имам ја још нријатеља, ге још каквпх, од реда. — Јесте ли ви до мене каквим послом по мојој радњи. Мојн млади пријатељи Дел н Снпгет раде за мепе, док се мој носао не оправи, јер знате, каиетане. ја сам овде само за време. Шта могу учинитп за вас? Је лп но вољп да попијемо што? Добен снебивајућп сс стаде муцати да није оран ни за јело, нн за пиће, нити да долази каквим трговачким иослом, пего да је само дошао разабратн: како јс г. Седле, и да се с тим старим пријатељем поздрави, па још додаде пзврћући савршено истину: Моја је матп здраво, упрако није јој било добро, те само очекује први угодан дан да посети г-ђу Седлејеву. Како је, збиља, г ђа Седле? Надам се да је здраво. Ту застаде размишљајући о већ свршеној хниокризнјп, јер је време било тако лепо н дан тако ведар, како само то може да буде у КофинКорту, где сс находила кач>ана Танјока. Ои се присетп н тога да је сам самцит, нема томе пи пун час, дошао до г-ђе Седлејеве да је тамо оставпо Ђорђа Ме-а-Ше са Амалнјом. — Моја ће сс жена јако обрадоваги, кад впдп вашу госпоћу ма.јку — одговори г. Седле, вадећп хартије. — Пмам једпо веома љубазно иисмо од вашега оца, Сер, и молим вас да му однесете од мене пуно по-