Delo

Било је нечега детнњастог у његовом карактеру , норед свега што је он иошто но то хтео да важи као зрео човек, нечега. што је озбиљне л,уде уздржавало пред њим. Први утисак . који је учинио на Сретена , оеше такав , па ево и сад. иосле пиКа и братимљења не могаше се изгладити. Сем тога Сретен осећаше неку слутњу у својој душн. Њему се чинило да ће овај дечко играти веома важну улогу у његовом животу. Целог вечера покушавао је да буде П1то озбиљнији према њему, али је на нокушају и остајало, за час би га овај избацио из колосека. Завидим ти ! Ти имаш славну библиотеку ! Гле . гле ! Сиенсер !... Па класици ! Зар ти знаш грчки? — Знам. — Ала је то славно чптати „Одисију" у оригиналу ! Тн сп. збиља. један славан човек !" Замишљам, те како седиш у овој пространој одаји п радиш. Аха! Чујем да сп поднео некакав рад Матици за награду. . — Поднео са>г. — Како се зове ? — Доиусти да за сад нрећутим. Они тамо хоће да је то тајна. п а нека им буде ! Док он то говораше. Петар приђе столу, на нашавши отворену књигу упита: — Шта ово чпташ ? — Рат и мир од Толстова. Слушао сам да је то лспа ствар; нисам читао. Него. .здраво ! Па бацивши књигу на страну, докопа чашу, коју беше Малиша напунио. Онда иоче декламовати неку патрнотску несмнцу, дигн\вши чашу нада се. Кад доврши, Малиша узвикну: — Г,рано ! Штета што ниси глумац! — А ! ја сам и хтео битп, али ми отац не даде ! А то је штета ! — рече уздахнувши. До самог расвитка брбл.ао је непрестано скачући с предмета на предмет, као оно што лептир летн са цвета на цвет.