Delo

Д Е Л 0 *>2Н зада так.чп удар. Њихов се разговор сврши п опн се растадоше као ва. л>авн цријатељи. Моје сестре веле. да она нма дијамапте као голубије јаје — рече једпом Ђорђе смејућн се. — Али то мора јако да одскаче од ње. Кад она мете счо.ј накит, онда је ваљда читава илумннацнја. Црна коса као зифт гргурава јој је као у Самба. Могу вала нанред рећп н то, да јој о носу внси алка, кад пође у двор Само још једно перо у врх перчина па онда да изгледа сушта Ве11е 8ашаде. Тако је Ђорђе у једном разговору са Амалијом описивао овој изглед једне младе ледн, с којом су се ту скоро упозиали сестре и отац му. п коју су јако ценнлп у гој породицп у Расел Скверу. Прпчало се, да има не знам колико плантажа у Западној Инђији, сплан новац у државнпм хартијама, и три звезде поред имепа у схематисму Акцнјонара Источно Инђиске Кумпанпје. Она нма у Сареу пољско добро и дом у Нортленд Плесу. У Могпту Ро81-\ истакнуто је са допадањем име ове паследнице из Задње Инђнје. Г-ђа Хагистаун, удова пуковника Хагистауна, нека њена својта. ,нодевојчпла“ је, н водн јој надзор над кућом. Тек шго је нзишла пз школе, где се васиитавала, и са Ђорђем и његовим сестрама познала се у дому старога Хокера, у Девоншер Плес-у (Хокер, Болок и кумп. дуго су били кореспондентп њене куће у Задњој Инђијп) ове су је, особнто лепо предусретале, нгго се наследници особнто допало. — Снроче, а у њеном положају, са њеннм новцима, то је тако ннтересантно! — говорнле су Мис Озбернове. Кад су се вратиле од Хокера Мпс Вортово.ј говорпле су само о њој. Удесиле су како ће се редовно састајати; имале су своја кола и отпшлсјој првога пдућега дапа. Г-ђа Хагистаун, удова нукоаника Хагистауна, а рођака Лорда Бинкија, којега није нспуштала нз уста, учппила се нашим иевинпм девојкама нешто падутом; све је некако хтела говорнтн о својим внсоким рођацпма Алн. Рода, просто се не може боље пожелети ; отворепа, љубазна, пајпријатпије створење на овом свету. Пстнна би јој се још мало ваљало дотернваги у углађености; али има срце, злато. Одмах су се стале обраћатн једна другој са тн. — Па да сн вндела, Емо, њену хаљнну за двор — смејао се Озберн. — Дошла је да је виде моје сестре, пре него што је престави Мајледи Бинки, рођака г ђе Хагнстаунове. Дијамантн су јој спјали као Воксол оне вечери, кад смо мп тамо били. Сећаш ли се, Емо, Воксола н ЈосиФа, како иева својем најдражем, малом мачету ? Дијамантп п махагонска боја, драга моја! Како славан контраст! Па, бела пера у њеној косн, хоћу рећп вунп. Обоци сујој бпли као кандила. Могли бн се нриналити, Зевса мн! Па жутн шлеп од свнленога сатпна, који се за њом вукао као реп од какве комете. — А колико јој је година? — упита Ема, којој је Ђорђе гако рећи у очи саме свадбе тако развезао бпо о црној лепотици, како јамачно нико на овом свету не бп могао.