Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 227 — Којој, оиој Фикеованој иринцезн? II ако је тек еад изишла нз школе. н.чјмање јо.ј је тако двадесет две или три године. А да видиш само како пише! За љу обично пнше г-ђа пуковника Хегистауна. Али једном је хтела нешто повер.Ђиво, па је лнчно положнла перо ио хартијн, кад је мојим сестрама ппсала, па написала заИпд уместо заНп, и 8атГ Јатз уместо 8аШ Јатезз. — Ух, то је задело Мис Свардова. што је обашка обедовала — еетила се Ема те мулаткиње, којој је оно припала мука, кад је Амалпја излазила из школе Мис Пинкертонове. — Тако се п зове -- рече Ђорђе — Отац јој је бно немачки Чпвутин. пмао је робове. како веле. Био је па којн бпло начпн у везн са Канибалским Острвима. Пре годнну дапа умре, те јој је Мис Ппнкертонова довршила васшггање. Зна две арије на клавиру. трн несме да пева. Зна да пише, кад Је уз њу г-ђа Хагистаунова да јој дпктнра: а моја Џена и Марија већ је заволеле као сестру. — Како бнх ја волела да су оне н мене заволеле — рече Ема тужно. — Оне су увек биле хладне према мени. -- Е, срце моје; волеле би оне тебе, да сн пмала две стогине тнсућа Фуната — одговорп јој Ђорђе. — Тако су тн опе васпитане. Нашем је друштву готов новац душа. Ми жпвимо међу банкарима н касама у Снтну, ђаво и њих да носп; и свакп који ти ту с тобом говорн звецка руком н златницима по џеповпма. Его она сомнна, Фред Болок, он Ке да узме нашу Марнју; иа Голдмор, директор Иеточне Инђије, па Дипли трговац са лојем, у чашој радњи — рече Ђорђе са усиљепим осмехом н поцрвеневши. — Ђаво да носн све ге златождере грубнјане. На њп ховој клампавој гозбн ја задремам. Просто се стндим у том велпком п глупом кругу прпјатеља мојега оца. Навикао сам тн са племпћпма н људпма од положаја п моде, Емо, а не са ђурунтнјом овнх корњачождера. Мила женице моја, нз целога нашега друштва тн си једино створење што и изгледа, и мисли, н говори као каква леди. А то све зато, што си прави анђео, те ие можеш друкчије. Не дури се. Ти сп једпна леди. Зар није то опазпла н сама Мнс Кролева, која зпа најбоља друштва у Јевропи? А, што се тиче Кролеа у Телесној Гардн, ђаво да га носи он је великн обешењак. п ја га баш за то волнм, што .је узео ону девојку, коју воли. Амалија се веома дпвнла Г. Кролеу за то; можда н сувпше; тврдо је држала да Ке Ревека среКна бити с њпм, н надала се (у смеху) да Ке се Јоса утешптн. Тако су ово двоје ћаскали, као и пре оно. Амалнјн се потпуно вратпло њено старо иоверење, а овамо му је (гле ти мале притворинце!) нзражавала све бојазан: да Ђорђе како на њу ие заборавн поред оне наследнице, норед њених новаца и поред толнких њених добара у Сен Киту. Али је у самој стварн она била толпко среКна, да се за њу није могло прилепнтн нн страховање, ни сумња, ни слутња. А кад јој је поред ње бпо њен Ђорђе, није се она бојала никакве наследннце. ни лелотнце. пнти икоје друге опасности на свету.