Delo

Д Б Л О 228 Кад се канетан Добео врати на подне овима. што је са ведиком во.вом учинно. мн.10 му срду бејаше видећи како се Амалија још јаче подмладила, како се смејала и нвркутала за клавиром пређашње домаће песме, које прекину само звоњење г. Седлејево о повратку му, кад се 'Борђе на дати звак уклони. Сем првога поздрава прп доласку, па п то је било само гек онако, јер његов долазак није био најпријатнији Амалији, за цело време дал>е није му се нп једанпут обратила. Али је он био задовољан, што је видео, да је она срећна, н захвалан, што је баш ои тому припомогао. хх1 ГсЛава ('вађа око оне наследниде Према свакој младој девојцп онаких својстава, као у Мис Сварцове може човек лако осетитн љубав. Душу старога г. Озберна испуни силан амбицпозеи сан, којн му је она могла остварнтп* Он је претерано одушевљепо и пријатељски одобравао што су му кћери толико заволеле богату наследницу и тврдио је како му је највеће задовољство, као оцу, видетп: да његове кћери тако мудро располажу својом љубављу — Ви не можете наћи ону велелепиост н достојанственост у пашем скромеом дому у Расел Скверу на које сте се свикли у Уест Енду, драга госпођнце — говорио је Мнс Роди стари Озберн. — Моје су кћерп нростс, обичпе девојке, али им је срце како ваља, н толнко су вас заволелег да им то чини част; јест. то пм чпнн част. II ја сам прост, обпчаи, честит британски трговац. частаи човек. као што могу иотврдпти Хокер, Болок н Кумпанија, који су бнли кореспонденти вашега од скора жаљенога оца. Ви ћете у нама наћи једпу сложну, нросту, срећну породицу; н, мислим, тврдим, уважену породицу; обичио послужеи сго, обичну послугу, али топао и срдачан прнјем, драга Мис Рода, допустите да вам речем: Рода, јер ме нсшто само срце вуче да вам тако кажем, јест, Бога ми. Ја сам отворен човек, н волим вас. Шампањца, Хиксе, гаампањца за Мнс Сварцову! Тешко да и старп Озберн ннје веровао у оно што је говорно, и да кћерп му нису најозбиљннје очитовале своју оданост Мис Сварцовој. У овом Тржишту људских таштина све се жпво тиска уз богата човека,. што је сасвпм природно. Кад и најнростијн човск пријатељскн ногледа у иелпко богаство, кад он благонаклоно гледа на новац, како ли гек мора то чинитн матори богаташ. Ја чнкам којега год хоћсте члапа брптанске нублике да ли сме порећи: да на њега богаство не чини упечатак моћнога п нримамљивога. Чнкам и вас да ли нсћете са особнтим иптересовањем загледати у суседа за другим столом, ако вам се каже: да је добпо пола милијуна. Њиховп осећаји сами излећу да поздраве новац. Ваша нежна осећања сама се буде нрема њнховом притежа-