Delo

тр/Киште људских таштина 229’ оцу. Ја иознајем нека честита лица иначе, који држе да им није слободео спријатељити сс н упознавати се са личношћу, која не би имала, довољно сресгава за живот, или вакав угледан ноложај у друштву. Та лида само у удобним нриликама попуштају осећајима својега срца. Дока.г је за то сам Факат: што већнна чланова Озбернове нородице, није за петпаест година могла нн једном срдачно погледати у Мис Седлејеву, а само за неколико вечери тако заволе Мис Сварцову, како би заступник најромантичнијега пријатељсгва зажелео. Ала би то била нартија за Ђорђа (сложиле су се Мис Вартова са Мис Озберновима) и колико још боља од оне незначајне Амалпје! Опако диван момак, као што је он, са онаквим лицем, чином и васпнтањем, као да је наручен за мужа Мис Сварцовој. Ове су младе деди само мислиле о игранкама у Портленд Нлесу, о престављању у двору н код половиневишега племства енглескога; и само су говориле о Ђорђу и његовом великом нознанству са нлемићима својој милој новој пријатељиди. II стари је Озберн држао да је то веома згодна ирилика за сппа му. Он ће нзаћи из војске, ући у парламенат и биће истакнут и у друштву и у држави. Као свакому часпому Британцу крвјеињему узавирала од усхићења, кад је помишљао, да ће име Озберн иостаги племићско у лицу ње!'овога сина, и држао је да може лако ностати основалаи нове баронетске нородиде. Гио је и но Ситиу н па Берзи, док иије дознао све што се тиче наследнице те, и где су јој новци, и где поседи. Младн Фред Болок, један од његових главнијих известилаца, и сам би јој понудио руку (гако је сам говорио) али је бпо већ заручен са Марнјом Озберновом. Па не могући је нмати као жену, некористољубиви Фред је жељаше за шурњају: — Нека је Ђорђе сам бомбардује и освоји — било је њсгово мњење.— Да се кује док је гвожђе вруће. Сад је она тек нрвн пуг у свету. За коју недељу ће се какав — момак из Уест Енда истаћн са титулом и унронашћеном рентом н нзбнти из седла све нас из Ситиа, као год оно лани што учини лорд Фицдубрус са Мис Грограмовом, која се већ била заручила са Подером, од Фирме Иодер & Браунс. Што раније то боље, г. Озберне; то је моје мњење — рече овај нодвалаџијаг н ако му на ум наде Амалија, чнм Озберн изађе, како је лепа и колнко воли Озберна. Најмање је десет минута својега драгоценога времена утрошно у сажаљевање судбине, која је пос.тигла ову несрећну младу девојку. Док су тако честити осећаји, Добси пријатељ и добри ђеније Ђорђа Озберна враћалн ово врдарало на колена нред Мнс Амалнју. Ђорђев отац и сестре спремалн су све за ову сјајну партнју, а ни на сан нм ннје могдо доћи да ће се он одупрети тому. Кад бн стари Озберн давао опо што он зове ,мигк, нема тако тунога сгворења на овом свегу, које тај миг не би разумело, Гурнути лакеја стрмоглав низ стененице звао је он мигом, да овај истуни из службе. 1Беговски слободно п делпкатно рече г-ђн Хагистаун : да ће добити чек од нет тнсућа Фуната стерлпнга онога дана, кад се његов спн венча са. Дело ХУ1П ' 15