Delo

230 Д К Л 0 њоном штићеницом, и то је сматрао као крло умешан акт своје днпломатије. Најзад даде и Ђорђу један миг те врсте односно наследнице. Нареди му, да се сместа оженн њом, као шго бн наредио подрумару да отворн боцу, нли нисару да начини писмо. Тај заповеднички мнг јако сневесели Ђорђа. Таман је био у нрвом заносу п наслади од подгрејанога удварања Амалији, која је према њему била веома умиљата. Разлпка нзмеђу појаве и манира њених и оне наследнице учннн прекомерно смешном н одвратном везу између њега и ове последње. Да човек само зампсли : како би изгледао у колима илн оперској ложи норед тако дражеснога махагона, као што је она! — пре мишљао је у себп Ђорђе. Свему томе додајте н ово: да је п Озберн јипгог бпо исго онако тврдоглав, као п зепгог\ кад би му што требало, пстотако прегао да задобнје: а наљућен бивао исто онако рис као и отац му у наступу својем. Првога дана, кад му отац Формално даде „миг“ да своје осећаје мете пред но!е Мис Сварцове , стаде гБорђе ствар развлачити говорећп : Ваљало вам је промислити о тој ствари ранпје, Сер. Нс можемо сад о томе мислити, кад се свакн час очекује да одмарширамо ван граннце. Чекајте, док се вратим: ако сс вратим. Тада му стаде разлагагп: да је рђаво изабрано време: баш кад се -сваки час очекује нолазак из Енглеске; да су му ове две или три недеље, које му осгају да проведе дома, потребне за приирему, а неза изјављивање љубави, а доста ће за то бити времена, кад се врати као мајор. А ја вам дајем реч, Сер — рече са пуно очитога задовољства — да ћеге нли у једном или у другом смислу читати имс Ђорђа Озберна у новинама. Очев одговор на ово оснивао се на обавештсњима, која је задобио у Ситну: да би дотле момчадпја нз Уест Енда већ окупирала девојку; да му ваља са Мис Сварцовом отпочети носао бар каквим инсмом , ако се не мислн венчавати, те да се ствар извршн , кад се он врати у Енглеску; н да је будала сваки, који може седећи дома задобитн сто гисућа -1*. ст. годишњега прихода, па уместо тога, оде у свет да се још нзлаже 'опасности. — Па вн тако идеге на го, да се ја нокажем кукавицом и да окаљам наше име за љубав новаца Мис Сварцове — прекиде га Ђорђе. Ова иримедба збуни старога џентелмена: али како му је ваљало на то одговорнти, п како му је норед свега тога његоваодлука коначнодонесена била, он рече: — Данлс ћеш овде ручати; Сер; Мис Св.фцова долази иосведневно. Ту ћеш бити да јој иравиш друшгво. Ако ти новаца устреба, обратп се г. Чоперу. Тако је искрсла нова препона његовим плаиовима односно Амалије. <> том су се више пута саветовалн он н Добен. Знамо већ мишљење њсговога прпјатеља о постуику, којп му ваља известп. А нјто се Озберна тиче, њега; кад само прегне ка једном послу, једианлидве нове сметње лп(не само одважнијим.