Delo

ТРЖИШТК ЉУДСКПХ ТАШТННА 231 Овај мрки предмет завере, коју скова већина чланова Озбернове иородице, ннје ни слутио о плановима који се њега тичу (а чудновато, ни њена покровитељка нехтеде јој ништа откритн) и она држаше све оно ласкање Озбернових кћерпју као искрепо осећање, на како је и онако Бог дао лако зажарљиву и бујну, као што смо већ имали прилнке изпети. одазва се савршено тропским жаром. Ако би смели истину рећи, ја бих казао да је и она сама из неких себичних рачуна одлазила овому дому у Расен Скверу; једном речи, да је мнслила: како је Ђорђе Озберн веома фнни младић. У очи су јој одмах палн његови бркови. Прве већ вечери иосматрала пх је на забавп код Хокера. А ми знамо, да она није нрво женско чељаде којему су се они допали. Ђорђе је изгледао ташт п меланхоличан, тром п поносит. Гледао је као човек, који има страсти, тајана, тешких јада н прикључења. Глас му је био пун и дубок. Он је тако тужно и поверљпво рекао својој играчици: да је јака врућина, и понудио је сладоледом, као да јој је јављао о смрти њене мајке, или чпнио увод за изјаву љубави. Бацио је под корнто све младиће из друштва његовога оца, и био је прави херој међу овпма трећекласннм људима. Неколицина је правила грнмасе на његов рачун и мрзела га. Неки, као Добен, дивили му се Фанатично. Његовп бркови отпочеше своје дејство1, преилетатн се са осећајима Мис Сварцове. Кад год би нзледало да ће се моћи наћп с њим, доброћудну млад} девојку би одмах текнула у срце жеља, да види своје драге Мис Озбернове. Бацила је силан новац на ново одело, и бразлетне и шешире и перје скупоцено. Она је украшавала своје тело, колико је год боље умела да се допадне освајачу; и развијала све своје оскудно васпитање да задобије његову наклоност. Кад би је Озберпове врло озбиљно замолпле: да што одсвнра или отпева, опа бн отпевала све три песме, што зна, и одсвирала оба комадића, колико год би пута оне то захтеле, и све на своје веће н веће задовољство. За време тнх пријатних забава седеле би једна поред друг Мис Бартова и она покровитељка, разгледали би Племићски Схематисам и ћаскале о илемству. Сутрадан но оном „мигу“ очевом, неко кратко време пре ручка.Ђорће се беше извалпо на једној софи у салону у врло природном ноложају иотпуно меланхолнчпа човека. Био је ио очевом налогу до г. Чопера, у Сиги, (старн џентелмен н ако је давао с.нну велике суме, није му нпкад ништа хтео дати \ одређено време и одрсђеној суми него га је паграђпвао само, кад би био расположен). За тнм је провео једно трп часакод Амалнје, у Фулему, па дође к својим сестрама које су биле у уштирканим муселинским хаљинама, са старицама, које су тамо у дну салона ћаскале, н честнтом Сварцовом у њеном омиљеном свиленом сатниу ћнлнбареке боје, са бразлетнама у Тнркпзу, силнпм прстењем. цвећем, перјем н сваковрсним еитницама као каква додола. После неуспешних иокушаја да га намамо на разговор, девојке окретоше говор на моду и последње примање у двору, док му пе досадпше тим. Он је упоређивао њихово ионашање са понашањем мале Еме, њи-