Delo

\ове пнекаве гласове еа њеним меким, звучним гласом, њихове позе, лакгове н штнрак еа Еминим одмереним п неуен.веним покретима, пуним грације. Бедна Сварцова је еедела онде, где је обично Ема седела. Њене накнтом претрпаие руке нздужнле ее по жутом сагину. Оне ентнице и обоцн сијалн су се, а очи јој колале гамо и амо. Она је тако празповала еавршено задово.вно, и мпслила да је дражеспа. Ђорђеве сестре нпсу никад внделс да коме хаљина тако стоји лепо, као њој онај сатин. Једном повер.вивом иријате.Ђу рекао је Ђорђе: — Лзгледа ми као кинеска лутка, која целога дана нема нпкаква друга поела до да се кезн и да клања главом. Зевса мп, Уи.Ђсме, једва сам се уздржао да је не треенем оном СОФОМ. Али се ипак уздржао од тога начина нсказивања својнх осећаја. Сестре почсше свнрати ,Бптку код Прага*. — Престанте с том глупошћу — нродера ее Ђорђе беено са соч>е. — Баш да обрљивим од гога. Свирајте нам вп, Мпс Сварцова. Певајте шго: ма што само не „Битку код Ирагаи. — Да ли да невам „Нлавооку Марију* илп „Кабинетске арије.“ упита Мис Сварцова. — Јух оне Кабинетске! — иовпкаше обе сестре. — Слушали смо то већ — одговорн мизантроп са соч>е. — Ја знам да иевам Е1и\-у<1и Тају“; ]»ече молећиво Сварцова, еамо не знам тексг. — То је била носледња у репертоару ове честите младе девојке. — Аха ! Пеиге Ји Та§е ! — новнка Мпс Марнја. — Пмамо ми го Она отрча да донесе књигу, у којој јо то било. Случајно се десило, да су Мис Озбернове добиле тај комад, тада јако у моди, од једне своје ирнјате.Ђице, чије је пме било напнсано на корицама. Тако, кад Мис Сварцова доврши арију уз Ђорђево аилаудовање (он се сетио да је го омиљена Амалијина иесма) н надала се да ће још једном отиевати, те иревртала нотно лишће, очп јој се случајпо зауставпше на насловиом листу, н она внде у углу записано „Амалија Седлејева*. — Боже мој ! да ли је то моја Амалија ! — новика Мис Сварцова, на се у гренугку окрете на столнци. — Она Амалнја што је била код Мнс Пннкертонове, у заводу, у Хамерсмиту ? То је она. Ово је њено. Кажите ми што о њој. Где је. Немојте њу споминати — ускорн Мис Марија Озбернова. Њена се Фамилија лишила части сама. Њен је отац обмануо нашега; а што се ње гнче, она се не смс никако да спомпње овде. Тим је Мис Марија вратпла Ђорђу' за његову суровост због иесме ,Бој код Прага\ — Јесте ли ви Амалијина другарица ? — рече Ђорђе па поскочи. — Хвала вам за то Мпс Сварцова. Не верујге штоове девојке кажу. Она ни зашто не заслужује нокуду. Она је нај...