Delo

ТРЖИШТК ЉУДСКИХ ТАШТИНА - Унаш ли ти да не смеш о њој говорити, Ђорђе — повика Цена. То тата не да. — Ко може мени да забрани? викну Ђорђе. - Ја хоКу да говором о њој, и велим да је најбоља, најнежнија, најплеменитија и најумиљатија девојка, у делој Енглеској А била она банкротова кћп или не, моје јој сестре нису ни за малић. Ако је волпте, отидите до ње, Мис Сварцова. Њој сад ваљају пријагељи, и молим Бога да свакому учини по жељи који се с њом спријатељп. Пријатељ је мој сваки онај, којп о њој лепо говорп: а непријатељ, који ружпо. Хвала вам, Мис Сварцова. Он ириђе и стеже јој руку. — Ђорђе! Ђорђе! — заванн молећиво једна од сесгара. — Да! — охоло настави Ђорђе. — Хвала свакому који волн Амалнју Сед. .. Сгаде. У соби је био стари Озберн нобледео од љутине, а очи с\ му сијале као жеравице. П ако је Ђорђе застао у говору, опет, кад му је већ крв \заврела, ннје га могао застрашити ни један члан, нн сви скупа у Озберновој Фамилијн. Он се брзо прибра н на бесан иоглед својега оца одговори другим тако исто изразитим. одважвим и изазпвачкнм , да стари стукну п окрете очи на другу страну. Осетио је да се прнближује борба, па рече г-ђи Хагистауновој: — Допустите да вас поведем на ручак. Дај, Ђорђе, руку Мис Сварцовој. Пођоше. Озберн рече: — Мис Сварцова, ја волпм Амалију; мн смо једно другом намењени још од колевке. За уве време о ручку Ђорђе је тако слободно ћаскао, даје све зачудио, иа п себе сама, са чега му отац иостајаше све нестрпљивнји за борбу. која ће настати, чим даме оду. Разлика између оца и сина била је оваква: отац је био напрасит п бруталан. а син три пута впше уздржљив п смеон од оца, п не само да је могао заметнути кавгу, него и издржатн је. Находећн да је куцнуо час да се борба са његовим оцем сврши, ручао је иотиуно мирно и добро, пре него огпочне. Напротив, стари је бпо узнемирен, и много пио. 5" говору са дамама често је губио везу; Ђорђева га хладноћа све више п више љутила. Хтео је побеснеги од љутнне гледајући како Ђорђе скиде своју сервијету п уз галантан поклон отворп врата за даме , које нзлажаху; затим напунп чашу впна. смаза је п стаде право у очн гледати оца, као да је хтео рећн ,Центелмени од Гарце, пуцајте прво ви !* II старац се хтеде снабдети муницијом , али му сатљпк сгаде звецкати о чашу, кад је хтео сипати. Пошто дуооко уздахну , а у лицу дође црвен, као да га нешто дави, отиоче овако: — Како си ти , Сер. смео иоменути име оне личпостн нред Мис Сварцовом данас, и то у мојем салону ? Питам те, Сер, како си смео ? — Стојте. Сер: не реците више реч смео, Сер — рече Ђорђе. Та се реч не сме употребнти нрема капетапу у бритапској војсцн.