Delo

248 д к Л 0 како ће ио њ боље бити~ а мало носле оиет ионавља: „ПаТЈШјарх Арсеније III. човек будући, хтео се по слабости људг ској и}>ед новим ћесарем п краљем мало похвалити и истаћи да је његова заслуга, што се на крају г. 1690. толико хиљада српских душа нашло у земл.н Угарској... па је рекао и написао нешто, што чињеницама сасвим не одговара.“ Ми би смо на овакво побијање такође само то могли казати да се наш поштовани историк „човек будући, по слабости л.удској“ нослужио једнпм аргументом, који очевидно иретпоставља велику наивност код читалаца, а све само за то, што му то писмо патријархово квари ону досетку о незваним гостима, која је тако лепа. Зар сме Руварац, који пначе тако ватрено бранп Арсенија од прекора и нападаја којекаквих „шврћа,и замишљати н допустити, да је истп тај патријарх био толико глуп. да се хвали н тсреиоручује цару тиме, што ће му онако без зазора у очи казати једну лаж ? И зар је смео Арсеније гако да говори једноме цару, који је извесно морао веома добро знати, како је текла ствар нод његовим непосредним нретходником?') А најзад, какву велику заслугу тражи иатријарх у томе, што је довео цару на врат једну гомилу незваних гостију? Заслуга је и похвала само онда, кад ко доведе доородошле и позване госте. Поред тога казивања патријарховог, које по моме мишљењу Руварац оном примедбом није побио, ја ћу. да не бих еувише дуљио, навести само још сведоцбу двојице аустријских државника, који су живели у времену, које је било још веома блиско тој сеоби, а који су по])ед тога ималн на расположењу сву архнву и све документе, који су се на ту ствар односили. Та су два човека Бартеиштајн и Колер. Бартенштајн каже да се досељење (Еппуабепто-) Срба у »арску догодило „јзсг шобпт расИи (на основу уговора) јер је тада било стало до тога да се Сј)6и склоне, да из Турске пређу иод аустријску власт, „јер се од многобројног прелаза њиховога очекивала велика корист;и тај одлични државник и темел.ит нознавалац историје српскога досељења и смерова и ') У осталом Арсеније се био цару својим држан.ем и владањем према бунтовнику Ракоцију толико црено1)учио, да му никако није ни нотребно било још и дал.е нрспоручивати се и то још неисгинитпм представл.ањем ствари нри сеоби.