Delo

ИОСЛК ПЕДЕСЕТ ГОДИНЛ 249 тежња аустријскога днора сведочи. да су Срби ао иозаву и на основу уговора прешли у ^ гарску.') А још је значајније казивање Колера, који је оио дворски саветник (Но^гадН при угарској дворској канцеларији, дакле је оио. као што и сам Швикер иризнаје, нредставник и тумач онога мишљења. које су маџарски највиши званични кругови имали о српском народу, његовом досел.ењу и његовим правима и новластицама. а историјски је доказано да су ти кругови од самога почетка. а нарочито од времена Ракоцијеве побуне, били веома рђаво расположени према народу српском п његовим новластицама. да су вазда понреко гледали на те „привилегисане дошљаке" и да су се стално и консекнентно борили против свакога покушаја аустријскога двора да оиравдане захтеве и тежње српскога народа ма и донекле, ма и у некој крњој и половној Форми задовољи. На ту се историјску истину морам мало ниже опет вратити, јер нам она може послужити као веома важан Факат и иодатак за разумевање потоњих маџареко-српских односа. Тај Колер, дакле, у своме већ поменутом евојству није никако могао бити особито симпатички расположен нрема народу сриском и његовој судбини и с тога његова сведоџба има у толико већега значаја, кад чак и он као представник мишљења угарске дворске канцеларије изречно каже у једноме своме на оенову богатог архивског материјала н но проучењу свих дотичних аката и докумената састављеном извештају каже ,.с1еиеп <1пгсћ сће ћекапп1:е 1м1;ега!* тућаЂопаа сх Титсо ћегићег ђеги/епеп га1218сћеп ГатЈИеп.и Још и пре Бартенштајна и Колера то исто мишљење мп налазимо у предлозима разних дворских комисија и мивистарских конфсренција у Бечу, које су испитивале српске ствари.*) Према ’) Руварац наводи, истина, ту сведоџбу Вартенштајнову, али он је не усваја него усваја и потнис}тје шта је о њој казао Швикер и пошто је то изјавио он вели „неКу даље ни речи да трошим о томе умовању н тој тврдњи Бартенштајновој и да испитујем, зашто је он тако представл.ао ствар ту.“ Али ја држим, да је Руварац лужан био. да инак још коју реч потроши о тој тврдњи Бартенштајновој н да је ра.1лозима и полацима побије, јер је несумњиво да је Бартенштајн веома важан и надлежан сведок и да је он ту ствар много изближе и боље познавао него што је поеде двеста година познаје Швикер- Свакако је, дакле. Руварац требао да нас обавесги о томе, загито он више верује Швикеру него Бартенштајну. -1) В. о томе: бсћмчекег, Ро1, Сезсћ- <1ег 8егсеп 1П Гп^агп стр. 9. где побија то мишл>ење о рпозивању“ Срба, па онда у примедби вели о томе мишљењу: „Шезе Ап§1сћ1