Delo

250 д к л о томе не стоји оно што Руварац каже, како се ^после тако .чнс.шло у народу да је ћесар нозвао и натријарха и народ да доћу овамо (т. ј. у Угарску);~ није се то тако само „мислилоа у народу, него је то натријарх казао цару ЈосиФу, а овај на то није ништа „возразио~ дакле је нризнао, а осим тога норед народа и његових црквених поглавара то су тако нсто мислила и сва надлежна централна места на двору, то су мислили и јавно констатовали аустријски државници. који су оили савременици тнх догађаја. II њихово мппгвење и казивање ни Швикер ни Руварац нису, бар по моме нахођењу, никако још досад побили иоузданим актима н Фактима. Све, што еу они нротив тога навели, слабо је и недоволшо. Немам, на жалост, овде места, да наведем још неколике податке и иосматрања у иотпору овој својој оцени. Ја сам, дакле, и данас још убеђен, да народ сриски није био .,незван гост“, него да је он иозван прешао у угарске земље. Пошто је покушао да докаже, да се народ није но иозиву него као бегунац и неволшик ради привременог склоништа нашао на угарском земљишту, наш поштованп историк изводи даљу консеквенцију из тога свога излагања н то сасвим иравнички. Он вели, да су те повластице или .,ако баш хоћеш" уговори имали да важе само за оне крајеве који су имали од Турака да се очисте и потпадну нод власт ћесара аустријског п крал>а угарског, дакле за стару, првобитну иостојбину српскога народа, а никако за земљу угарску, на ирема томе онда кад се народ по злој судбини с ..иривилегијама" у руци нашао на тој туђој земљи, „то се у наиред могло знати шта ће да буде са новластицама или. ако баш хоћеш, с уговорима који н које важе донде, докле постоје прилике, у којима су повластице, или уговори склопљени — гећпз 81С 81апНћп8, Пш1е1 8Јсћ ћеге11§ 111 Јеп Рго1есИопа1-И1р1ошеп ИеороИб I. 8Је \ушч1е 8ра1ег 1»еЈ Јеп Г>б1еггејсћјзсћеп 81аа1вшаппего Ле ћеггбсћеш1е.“ II ту је најинтересније како тај данашњи псторик после двеста година Соље та да ли је Леополд I. Србе поанао, него што то зна сам — тај исти Леополд! Пли зар није то смешно, кад Швикер онако с висине каже, како се у нротекдионалним дииломама Леополда I. истина налази тај „назор,ц да су Срби познаии, зли је то ногрешно; дакле, сам тај исти Леонолд I., нод којим се нрелазак у Угарску догодио, каже да је ту било нозива, али му то Швикер обележава проето само као „Апвјсћ!", као нометњу, нрема чему би излазило, да је Леонолд по сво.ј НЈ1ИЛИНИ доцније заСоравио, како се то све догодило и уоСразчо, да је Србе нозвао !