Delo

ШК-ЛК ИКДЕСЕТ ГОДИНА 251 и који губе важност, кад се промене нрилике и настане друга судија~ тако од речи до речи нравнички изводи Руварац. Кад је већ Руварац наишао на правно земљиште, онда ја већ могу с њим слободније разговарати, јер и ја сам неко парче иравника. Код мсђународннх уговора доиста иостоји она иозната ирећутна „с1аи8и1а гећиз 81е 81ап1;Пзи8,~ но којој уговор само дотле важи, док ностоје и трају оне прилике и околностп. које су имале важити као претпоставке његовом закључењу и испуњењу. Наводећи ту клаузулу Руварац ЈтрНсИе иризнаје. да су уговори између народа сриског и аустријског ћесара били међународни уговори; то је важно признање. Узмимо, да су ти уговори збиља могли бити закључени с том претпосгавком. да народ српски остане у својој старој постојбини и да се она од Турака отме и ослободи и да је носле пресељења народа у Угарску та иретпоставка отпала, ирестала и да су услед тога ти уговори због нромењених прилика — гећиз тикаНб могли изгубити своју важност , ту онда за решење тога питања може бити пресудно само то; да ли су дотичне уговорне стране то доиста тако сматрале и према томе од уговора одустале ? Да народ српски , који је под Патријархом и после тога нрешао , то није тако сматрао, то је јасно и то не треба доказивати, а што се тиче друге уговорне етране, аустријског ћесара и угарског краља, то су доцније већ навенене днпломе и повеље такође несумњиво доказале, да и та друга страна то није тако схватала. Кад је у јануару 1699. г. закључен карловачки мир, онда је гштање о повратку (реиатријацпји) српскога народа у стару постојбину било решено и свршено, разуме се, у негативном смислу. Сад је већ и народ орпски вндео, да ту нема више новратка , а то је видео и аустрпјеки двор.1) И потнто је то питаље било таквим начином решено, већ је.у јулу исте 1699. г. цар Леонолд 1 нашао за потребно да разагна нерасиоложење н страховање Срба за нризнате им повластице, те је пздао своју нротекциону динлому од 2. јула ’) Ја Ку иа сад овде само мимогред иоменути, да ио моме миш.вењу аустријскл двор још и пре тога веК није озбнљно мислио, да Србе пустц оиет у стара седишта, ма да је то, ради умирења самош народа, казано у повелш од 20. авг. 1691. и у рескрипту ц. ц кр. војног оавета од 31 марта 169 Т. Немам овде места да наведем раологе за то своје мишл.ење.