Delo

те године, у којој поново свечано нотврђује све признате им слободе н новластице и при томе нарочито помиње заслу?у ('рба збсп наиуштања Турске.1) После тога је дошла она веК иомињана свечана иотврда („{е1егПсће Сопћгтаћоп“ као што Швнкер велн) свих тих „привилегијаа или уговора од стране ЈосиФа I. г. 1706. и то по поновљеном тражењу народа српског. Ја сам већ номињао, како Швикера очевидно збуњује и доводи у неирилику та „конФирмација“, а овде ћу ради интересности навести баш његове речи ; он вели : „Ова важна■ иотврда српских привилегија, која је и од стране угарске дворске канцеларије публикована, иреноси све повластице и слободе, које је, као што видесмо, цар Леополд ио<) сасвим другим околностима и ириликама српским „гостимаа за њихову стару иостојбину с оне стране Саве и Дунава дао био, на ове сада у поданике цара и краља иретворене становнике војне границе и иојединих делова Угарске гс Хрватске-Славонијеи. И ту се сад Швикер довија да објасни и извини ..сћезеп ћеЈепкИсћеп АсН тадашњим тешким и несигурним нолитичким и војним положајем бечкога двора.1) Швикер је сам осећао, колико га тај акат бије у главу и ремети цело његово извођење и доказивање. Није нотребно ионово помињати још и доцнгсје свечане иотврде срнских „нривилегијаа од стране Карла VI. год. 1715. и од страпе Марије Терезије год. 1743. и 1745. А из свега тога излази чисто и јасио, да ни једна ни друга уговорна сграна нису сматрале, да су ти између сриског народа п цара-краља закључени уговори изгубили важност услед „п])омењених прилика", него да су те уговоре сматрале и иосле те нромене као обавезне, што значи, да ти уговори нису закључени с обзиром на неко одређено земљнште, него да су у 1) Ваљ.ч доГ»ро вапазити да је цар нарочито исгакао као заелугу Срблшто‘су напустили 'Гурску. То значи да јс цар же.гео и да је цару требало, да они нређу изТурске у угарске крајеве, те им јс то онда нризнао као заслугу- А да ли се таква заслуга цризнаје некаквим добеглим и незваним гостима ? 2) То објашњење и правдање Швикерово нема нити може имати ма каквога уплива на саму внжноет тога акта; Факат, да су том нотврдом срнске новластице изречно и свечано поново нотвр!,ене и признате за угарску земљу, не мен.а се нимало тиме, 1нто је он дошао иза оваквих или онаквих побуда и нрнлика. Само се собом разуме да је аустријски двор све разне концесије чинио срнском народу по политичкој нотреби и нагоњен приликам1, а никако из некакве платонске љубави ирема томе народу!