Delo

НОСЛЕ 1ГЕДКСКТ ГОДННА 253 тим уговорима нризнате повластице и слободе дате сриском народу као таквом без обзира на ову или ону територију.1) Признајем да сам се доста дуго задржао на Руварчевом разлагању о „такозваној великој сеоби српског народа" и тиме можда упао у ону списател.ску ногрешку, која се зове — удал.авање од предмета. Али ја сам већ горе поменуо, да се то, што је Руварац доказивао и као резултат извео, свакојако тиче и предмета ове расправе, а кад је тако. онда се ја очевпдно нисам могао (ради некакве уштеде у простору) ограничити само на то, да иросто поменем тај Руварчев рад н да га тиме уклоним е иута, што ћу само тек казати , да ме он није уверио или бол.е .. разувериоА Кад стојим према таквом признатом зналцу и критичком испитачу наших историјских извора, онда или му морам веровати и према томе исправити евоје досадашње погрешно мишл.ење, или сам свакојако дужан да наведем разлоге, према којима ја нисам могао да се _разуверим~. Ја нисам могао ризиковати , да овде с иијететом иратим двестагодишњу тешку борбу српског народа у Угарској и да пишем апотеозу крвавој Фази те борое у г. 1848.. а да после тога какав „млади историк". који носкакује уз ветерана и старога мајстора Руварца,2) на ово моје разлагање прнмети: „Овај стари „омладинац“ још једнако живи у негдашњим илузијама и заблудама, он још верује у оправданост оних претензија, што их је срнски народ заступао и износио, н глориФикује устанак од г. 1848., а не видп да је заостао нза савременог стања наше историјске науке . чији је најстаЈгпјн представник Руварац јасно н непобитно доказао. да је га цела борба тих срнских „иригаелацаи у Угарској носпла на себи ') Признати аустриски нравни научннк, прОФесор инсбуршког университета />';деЈ^ман, казао је о српеким иривилегијама како је Леополд I дао Србима „ипе 5ехпе Јез рпуПе^ез сопбНН1ап1 ипе базе јигЈЈј^ие 8оН(1е.“ Тај писац којидобро познаје исторнјско разви1.е п односе у обе ноловине аустро-угарске монархије , налази , дакло, да српске привилегије сачин.авају за положај и права српскога народа со.шлну аравну основу. То каже један сасви.м непристрасан Немац и одличан правник, којп је добро равмислио и измерио шта Ке казати. в. 1)-г ВјЈегшапп, 1.а 1о1 Коп“:го18е зпг 1ез паНопаШез, Јапз зез гарроПз ауес 1е раззе е! 1е ргезепТ Је 1а Ноп§пе, (у „Кетпе (1. Пг. 1п1егпаНопа1* 1809. стр. 513-549.). 2) А 1а Кам. СуботиК који се на крају свога разлагања о ндеји срп. војводлне огра!,ује од могуКег кривог разумевања те вели да он о тој идејн није писао ,из ка квих савремених претензија, којима би најмање места бк.хо у ова..* крпјевима т. ј- Угарској) преко којих се војводина ни простирала није*.