Delo

ПОСЛЕ ИЕДЕСЕТ ГОДИНА 55 неправедне, умјерене и неумјерене, упутне и неупутне" и >келећи да еабор остане на нуту правде, умерености и упутности он вели: _Јест, у нривилегијама напгим имамо ми за све оно. што се у њима обећава, даје и потврђује, дакле за све оно. што можемо /келити, искати и тражити за народ наш у овим земљама, иравни основ и правац и границе и у овима законито јемство са уаутност, умјереност и иравду свега што би поднели с те точке највишој државној власти." Затим одлични беседник вели како је та мисао о значењу и важности повластица -,тако живила и дизала се увек у свести народа нашег... иружала се увек као нека основна, непрекидана и ненадвезпвана жица кроз све догађаје народног живота нашег . и она јс уираво дала иовода знаменитој оној мајској народној скуиштини и њеним точкама.и II та „жица", што је Грујић номпње. пружала се збиља кроз све говоре осталих саборских посланика и добила је израза у закључцима тога значајнога сабора. Докле се у саборници у Карловцима тако говорило . резоновало и одлучивало, дотле је уисто то време у блиском манастпру Крушедолу у тнхо ј осами седео један млади скоро пострижени монах који је слушајући а после н читајући на тенанп све го, што су Грујић и други говорили на саоору, сумњиво вртео својом паметном и тада већ историјским студијама нрилично надевеном главицом н иск])ено сажалевао тога старца натријарха, свога „духовнога оца" Никанора и све остале виђене српеке ирваке и правнике, што се ти људи заносе једном заблудом. којом се заварава народ већ сто еедамдесет година, која га је наводила на странпутице и муке, намамљивала на захтеве п жеље. у којима нема ни помена о упутности , умерености н правдн као што је сиромах Никанор у своме песничком нолету замишљао п проповедао.1) И из тога младога монаха развно се и сазрео је после потоњи чувени историк српеки н он је ево поеле више од тридесет година остао п утврдно се у своме тадашњем мишљењу н тек је сад стигао, да то своје мншљење о српским „прнвилегијама" п о целоме иолитнчки-национа.т1) 'Гај је млади монах то још тада и отворено казао своме духовном оцу ц старешини Иинанору п овај је <5ио великога духа и широка срца и ннје се кутио на свога младога постриженика.