Delo

ПСИХОЛОШКК СТУДИЈЕ 283 се да учп медццину, а го му бејаше ередство да добије времепа да се прибере. Изгледаше да га медиципа иарочито занимаше с њене спољашње и нешто драматске стране при хируршким операцијама и секцијама у анатомско.ј школи. Он је ишао да гледа све то са оном радозналошћу за снољну, више вештачку страну, која је чинила један део његове природе: али се није одрекао посећивати иозориште; тајио је своје намере, и јутром идући у болницу иравио је стихове. Но измаку две године скине образину и изјави слободно да ће се одати позоришту н ничем другом. И сад почеше године бсдног живота и самоирегоревања. Нринуђен да се сам собом издржи, давао је часове по два динара, и писао је члапке у малим журналима. Први рад који је успео изнети био је 1а Тасегпе од 1854: даван је у Одеону. Но директор позоришта промени у доброј намери наслов у 1а Тауегпе (1ез с1исИап18, а ђаци, мнслећи се нападнути, извижде комад. Затим дођоше још три или четири комада. који не бејаху давани: затпм 1е Воззи кога је израдио са Февалом најзад 1ез Агшез 4е П&аго по угледу на Бомаршеа, и го му је био први успех. Били смо радознали да сазнамо метод рада којим се Сарду служи, н одмах ћемо рећи, били смо задивљени и зачуђени његовом методом, његовом логиком рада и његовом духовитошћу, не мање п значајном количином рада коју та метода иретпоставља. На нрви поглед нпје могућно створпти себи представу о дугом напору при изради каквог позорншног комада од три или пет чинова. Овде не треба мислнти на комаде који би нотеклп само из инснирације, на нроизводе срећног тренутка. чија би израда трајала неколико часова. Често се говорн — о комадима, који су. од почетка до краја написани у неколико јутарњих часова, нлн при доручку у разговору са прнјатељима. Ова врста рада нема ничега заједничког са оннм дуго сазреваним радовима где је све удешено, нскомбпновано, прорачунато као у механизму каквог великог н прецизног часовника, у коме треба нредвидети рад сваке опреге н делића. Тек пошто је човек разговарао са Сардуом разуме да нозорншна дела, као што су његова, у којима нншта није остављено случају, где је и сама инспирација, као што ћемо видети. свесно вођена н остављена за одређсне часове, заузима све његове мислн н сву његову енергнју. II баш у томе лежи обележје његовог дела; слушајући у иозоришту како аутор рецитује своје славне тираде, не би се веровало да сви овн славнн пазови бисера долазе из једног мануекриптл, у коме је свака реч иретрпила пет до шест ноиравке. Сарду јс пре свега позоришни човек, и пзгледа да су се све његове снособноетн нрилагодпле овој врсгн књижевнпх иронзвода. Сем позорншнпх дела иисао је само једну новелу; рече да не би мрзно да ппше и какав ромап, и мисли да за то није неспоеобан. алп му недостаје времена. Његово мишљење је, да је роман лакша врста књнжевнога рада, а доказ му је за ово у томе, што су драматичарн као