Delo

284 д к л о старији и млађи Дима ипсали и романе, док су међу тим ирави иисци ромапа у главноме неспособни да пишу драме. Тако је на пр., номиљућн само мртве, Оеог^е 8ат1 драматисала свога МагриГз (1е УШешег-а само са помоћу Днма-а а Воеаие јој је био сурадннк при изради Ггапуогз 1е Сћатрх. Разлика пзмеђу драме н романа, рече Сарду, огромна је. Тога су мнш.Бења сан драматски писцн са којпма смо о томе разговаралп; свн узвнкују кад им се постави ово питање тако рећи нстим гласом, јер нм се чпнп сасвим јасно; и одговор им је увек исти, готово и истим речима: Ро.чан је анализа, дра.ча је ситеза Нозоришни човек, велн Сарду, износи у есеицпјн, у капљипама што писац романа износи у раствору. Иисац романа бере цвеће на друму, док је међутим Цраматичар нринуђен да трчи, јер му је време одмерено. Мпслплп смо да између ових двеју врста вешгина, тако сродних ма шта се нначе о њима рекло, постоји разлика саевим друге врсте. Замишљалн смо да роман допушта и садржн оиисивања среднне, нри])Оде, куће, одела, у опште и мртве ирироде, што све не би улазпло у драму. Али нзгледа да је то иаивна погрешка. Сарду мпслп да се пеј заже могу унети и у драму, под погодбом да су кратко п прецнзно оцртапе, и он иам иаводи један ннтересаи пример нз једног од својих комада. Тиче се Теодоре, која ноћу сама лута по Цариграду да би предусрела свога љубавиика; она му говорн шта је видела и нретрпила. У тој прилпци писца романа привукла бн та слнка да је опише: ветрови са Г»о Фора, спјање месеца, н т. д.; бнло бн да се комионује бар једна лена страпа. Сарду се задовољио једном простом реченицом. Теодора говорп ове речи: „Иролазила сам кроз нусте улице где сам само впдела своју сенку како у месечевој светлости трчи по дуваровпма". II та је реченина тако смештена да изазива таку сугестнју слика да за њу свак ностане осетљнв и да је свако разуме. На стручњацнма је да кажу да ли јс ова теорнја тачна; иама се нак чиии интересна. Нрећићемо сад са теорије на нраксу да видпмо који су поступцн ири ]>аду. Но ноступак иије тачап израз, требало бн га избегавати. јср оп изазива готово неопходно пдеу нечег вештачког; међутим овде се тпче једне ириродне методе коју дух несвесно прима, и о којој сваки не даје себи рачупа. Сарду разликује впше врста драматских нроизвода са в])ло разлнчним пспхолошкпм генезама. Нрвп случај. — Он нолазп од једне превладне сптуацпје коју, нре но што ночие ннсати, Формулише н утврдп као какву алгебарску једначину. То је па ир. у драмп 1а Ра1пе. У овој драмн радња јс нодељена па три главне личиостп; жсна, муж, љубавник. Сарду је себе питао: ко.ја је иајвећа жртпа коју јсдан патрнот може учпиити евојој земл»и; п на то пптање он је нашао одговор; да човек, увређен у својој мужевљој частп, одрече се освете н нрашта, је]) разуме да је љубавннк његове